V – Izvan lavirinta

(Biografije, izvorni tekstovi, literatura)

 

1 – Biografije

Teano (Oeavf), oko 550. g. p.n.e.: Rođena je u grčkoj koloniji Krotonu u južnoj Italiji. Bila učenica u pitagorejskoj školi i ubrzo se udala za Pitagoru s kojim je imala petero djece. Poslije njegove smrti vodila je pitagorejsku školu, a njihove kćeri su takođe nastavile sa širenjem filozofskih ideja.

Aspasija (‘Aorcaoia), 470. do 400. g. p.n.e.: Rođena je u grckoj koloniji Milet u Maloj Aziji, a najveći dio života je provela u Atini. Istoričari smatraju da potiče iz bogate porodice, jer samo tako je mogla da stekne obrazovanje. U istorijskim spisima iz tog vremena ostaće poznata kao milosnica državnika Perikla, s kojim je imala i sina. Platon spominje Aspasiju u spisu Meneksen.

Diotima (Aiori:a), oko 400 g.p.n.e.: Postoji bareljef koji prikazuje ženu pod imenom Diotima koja je živjela u periodu o kome govori Platon, a glavno svjedo- canstvo o njoj imamo u Platonovoj Gozbi. Takođe, spominje se da je bila sveštenica u tada poznatom prorocištu Delfima. Diotima je iz Mantineje. Ostalih biografskih podataka o njoj nemamo.

Periktione I i Periktione II (Пер1КТ1О<0), oko 4./3. v.p.n.e.: Iako su ocigledne slicnosti u preostalim fragmentima, veCina istorijskih izvora upuCuje na to da se radi o dvije filozofkinje. Prva slijedi pitagorejsko uCenje, dok je kod druge oCigledan i Aristotelov uticaj.

Hiparhija (‘lrcrcappia), oko 300 g. p. n. e.: PotiCe iz Maroneje, sestra je Metrokla i žena Kratesa, koji su takođe kiniCari. Ona je jedina žena koja se navodi u odvojenom poglavlju u poznatom popisu filozofa Diogena Laertija.

Hipatija (‘ТлатСа), oko 370 – 415.: Nema previše detalja o njenom životu, ali njena smrt, poput Sokratove, ostaje ono što se kao upozorenje pronosi kroz vijekove.Veliki uticaj na njeno obrazovanje imao je otac Teon koji je bio matematiCar i astronom i radio u Muzeju velike biblioteke. U Aleksandriji 412. godine patrijarh postaje Ciril, koji Ce kasnije biti proglašen i svecem, premda istoriCari i biografi nemaju nimalo povoljno mišljenje o njemu kao liCnosti i njegovim postu- pcima. U ovom gradu rimski perfekt je Orest, koji je poznavao Hipatijin rad i bio njen prijatelj. Bilo je ovo vrijeme kada se vodila oštra politiCka borba između crkve i rimske vlasti za uticaj u državi. Ovo su važni podaci kada je u pitanju Hipatija, jer dijelom govore i o razlozima za njeno pogubljenje koje Ce po brutalno- sti ostati zapamCeno u istoriji. Te 415. godine, mjeseca marta, u doba Velikog posta kao i obiCno Hipatija je držala predavanja. Taj dan je ipak bio drugaCiji, jer je ispred ulaza Cekala fanatiCna grupa hrišCana. Brzo su je okružili, pokidali svu odjeCu i vukli je ulicama grada do crkve. Tu, unutar svetih zidina, rastrgrli su je školjka- ma, a onda dijelove njenog tijela iznijeli i zapalili na lo- maCi. Po istorijskim dokumentima, Ciril nije bio prisutan tokom cinjenja ovog zlocina, ali mnogi Ce u to doba vjerovati da je on svakako uticao na ovaj događaj ili ga cak naredio. Kao osoba od znanja i filozofkinja sa velikim krugom ucenika Hipatija je predstavljala pri- jetnju tadašnjim vjernicima, zelotima. Drugi Ce tvrditi da se ona zapravo našla u središtu policke borbe za vlast između Cirila i Oresta, te da je to bilo presudno za njeno pogubljenje. Sta god da je bio razlog za ovakvo ubistvo ugledne obrazovane aleksandrijske građanke, nad tim su bili zgroženi mnogi njeni savremenici.

Eloiza (Heloise), 1101 – 1164: Odrasla je bez roditelja i

0    njenom vaspitanju se brinuo ujak Fulber, koji ju je prvo poslao da se obrazuje u benediktanskom mana- stiru Aržentilu. Kada je imala 16 godina, ponovo je bila u Parizu, a za privatnog ucitelja izabran je Pjer Abelar, jedan od tada najpoznatijih francuskih preda- vaca, skolastickih filozofa i teologa. On je bio 22 godine stariji od nje. Privatni casovi uskoro Ce postati tek pokriCe za tajnu ljubavnu vezu koja Ce i jednom i drugom potpuno promijeniti živote. O tome Cemo saznati iz Abelarovog autobiografskog spisa Istorija nevolja. Nakon rođenja djeteta i sklapanju braka, po zajedni- ckoj odluci, ona Ce otiCi u samostan u Aržentilu gdje se

1  školovala, ne da postane opatica, veC da se privre- meno sakrije. Abelar je ocekivao da se o tom braku neCe javno govoriti, ali Eloizina rodbina bijesna zbog njenog odlaska u samostan odlucuje se za osvetu. Jedne noCi Abelar je kastriran. Poslije toga, Eloiza zaista i postaje opatica, a Abelar se povlaci u opatiju Sv. Denija. NeCe se vidjeti narednih deset godina. Eloiza neCe moCi dugo ostati u samostanu Aržentil, jer Ce biti protjerana. Zato osniva sestrinstvo, na zemlji koju joj je poklonio

Abelar, teškim i strpljivim radom gradi i samostan. Paraklitskom kuCom upravljaCe sve do smrti.

Kristina de Pizan (Christine de Pizan ), 1365 – 1430:

Rođena je u Veneciji, gdje je njen otac Tomazo di Benvenuto de Pizan bio doktor i astrolog. Na poziv francuskog kralja Sarla V cijela porodica se seli na dvor u Pariz, kada je Kristina imala pet godina. Kako je imala još dva brata, otac ih je obuCavao zajedno, a sa dolaskom na dvor imali su moguCnost da se služe biblio- tekom, koja je bila tada jedna od najbogatijih u Evropi. Tako je ona uCila latinski, filozofiju, Citala raznovrsnu literaturu. Po njenom radu oCigledno je da odliCno poznaje djela kako iz antiCkog perioda, tako i djela svojih savremenika. Udala se veC u 15. godini, a njen muž Etjen Kastel, takođe je bio u službi kralja. Iako se Cinilo da je miljenica sreCe, to Ce se brzo promijeniti. Prvo umire Sarl V 1380. i time Ce se znaCajno promi- jeniti položaj ove porodice, koja Ce izgubiti dotadašnje privilegije i neCe imati naklonost novog vladara. Godine 1387. umire otac, a tri godine kasnije i muž, tako da Ce veC u 25. godini Kristina postati udovica sa troje djece. MoraCe da se brine i o majci i siromašnoj neCakinji. Spas nije tražila u braku, veC se posvetila pisanju i jedna je od prvih osoba koje se uzdržavala od pisanja. Tada je bilo uobiCajeno da plemiCke porodice podržavaju umjetnike (manje umjetnice) i budu im pokrovitelji. To je doba, koje još ne poznaje štam- parsku mašinu, pa je jedini naCin pravljenja kopija – prepisivanje, Cime se takođe bavila, a njen talent se pokazuje i kroz ilustracije u knjigama.

Mari le Žar de Gurne (Marie le Jars de Gournay), 1565 – 1645: Odrasla je u siromašnoj porodici, a obra- zovala se sama zahvaljujuCi tek vlastitoj želji, volji i upornosti. Naucila je latinski, te je prevodila djela Tacita, Ovidija, Cicerona i Vergilija na francuski jezik. Preokret u njenom obrazovanju je uslijedio oko 1585. kada je procitala Eseja Mišela Ekena de Montenja. On Ce govoriti da je to njegova usvojena kCerka. Poslije njegove smrti ona Ce prikupiti i prirediti posthumno izdanje Eseja. Njena glavna djela su filozofske rasprave o moralu, religiji i položaju žena.

Margaret Kavendiš (Margaret Cavendish), 1623 – 1674:

Bila je pripadnica engleske aristokratije i kao družbe- nica kraljice Henrijete Marije, tokom rata u Engleskoj 1644., našla se u egzilu. Tu je upoznala i kasnije se vjencala sa trideset godina starijim Vilijamom Kaven- dišom, vođom rojalista i time dobila i titulu vojvotkinje od Njukastla. Sama titula nije puno znacila u materijal- nom smislu, jer je njena porodica veoma teško živjela po povratku u London.

En Finč Konvej ( Anne Finch Conway) 1631 – 1679:

Znanja iz filozofije stekla zahvaljujuCi starijem bratu. Naime, on je bio student na Hristovom koledžu u Kembridžu, gdje mu je tutor bio poznati platonicar Henri Mor. Po upoznavanju Konvejeve i Mora, pocela je prepiska koja Ce trajati cijelog njihovog života. Mor je Konvejevoj slao prevode Dekartovih djela, tako da je to bila glavna tema njihovih diskusija. Cijeli život je provela u mukotropnoj borbi sa teškom bolešCu i pretrpjela niz medicinskih zahvata, koji su se tada svodili na eksperimentisanje bez sigurnog ishoda.

Njeno jedino dijete umrlo je od velikih boginja u ranoj dobi. Dvije godine prije smrti postala je kvekerka, pri- padnica tzv. „društva prijatelja“, koji su tada bili pro- ganjani i zatvarani zbog svog vjerskog uCenja.

Meri Astel (Mary Astell), 1666/8-1731: Odrasla je u konzervativnoj porodici, ali je bila obrazovana zahva- ljujuCi rođaku anglikanskom svešteniku, te je poz- navala matematiku, filozofiju i strane jezike. VeC sa 18 godina izgubila je roditelje i preselila se u London, gdje je oformila intelektualni krug u kome se živo raspravlja- lo o religiji, filozofiji i ženskim pravima.

Olimp de Guž (Olympe de Gouges), 1748-1793:

Djetinjstvo i mladost je provela u siromaštvu i vrlo brzo je napustila svoj rodni grad u provinciji. Nakon nekoliko godina našla se u Parizu. Na poCetku je pisala romane i drame, a manje se bavila kritikom društva. Kretala se u krugovima novinara, filozofa i umjetnika, te posjeCivala tadašnje salone, tako se našla i u središtu događanja tokom Francuske revolucije. Zbog svog djelovanja uhapšena je i pogubljena na giljotini.

Meri Vulstonkraft (Mary Wolstonecraft), 1759-1797:

Premda u ranoj mladosti nije u okviru porodice imala moguCnosti da se obrazuje, želja za znanjem je usmjera- vala da pronalazi poslove kao družbenica i guvernanta. Tako je sama uCila i ostvarivala ekonomsku nezavisnost, te Ce kasnije postati i uCiteljica, novinarka i književnica. Rano je ušla u krug radikalnih engleskih liberala – Disentera – koji su dalje usmjeravali njena intelektual- nu znatiželju. Pod njihovim uticajem poCela se baviti i politiCkom teorijom. Umrla je usljed komplikacija tokom porođaja. Njena Cerka Meri Vulstonkraft

Godvin poznatija po pseudonimu Meri Seli autorka je romana Frankenstajn.

Herijeta Tejlor Mil (Harriet Taylor Mill), 1808 – 1858:

Veza sa Džonom Stjuartom Milom predstavljala je veliki skandal u tadašnjoj viktorijanskoj Engleskoj s obzirom da su se javno poceli viđati dok je ona još bila u braku sa Džonom Tejlorom s kojim je imala troje djece. Poslije smrti prvog muža vjencala se sa Milom s kojim je u braku provela svega sedam godina. Umrla je u Avinjonu u Francuskoj. Jedno od njeno troje djece iz prvog braka – kCerka Helen Tejlor (1831-1907) postala je aktivna clanica sifražetskog pokreta formiranog 60-tih godina 19. vijeka.

Ana Lujza Žermen Neker de Stal (Anne Louise Germaine de Stael), 1766-1817: Jedino je dijete švajcar- skog bankara, odgajana u protestanskoj porodici i stekla izuzetno obrazovanje. Bila je prognana iz Francuske poslije finansijske propasti oca, a kasnije i zbog politickih uvjerenja svog muža tokom Napoleo- nove vladavine. Vodila je jedan od najposjeCenijih salona tog vremena.

Rahel Farnhagen, 1771-1833: NajveCi dio života provela u Berlinu. Stalno optereCena ogranicenjima koja joj stvara jevrejsko porijeklo, udajom za Farnhagena prešla na katolicanstvo. Kao i Madam de Stal organi- zovala je tada popularna salonska okupljanja intelek- tualaca i umjetnika. Njene tekstove je tek poslije njene smrti prikupio i priredio za objavljivanje njen muž.

Edit Štajn (Edith Stein), 1891 – 1942: Odrasla je u ortodoksnoj jevrejskoj porodici. U ranoj mladosti izja- šnjava se kao ateistkinja i pocinje sa studijem filozofije,

 

svoje dugogodišnje prepiske sa Edit Stajn, s kojom je vezuje dugo prijateljstvo još od studentskih dana.

Simon Vejl (Simone Weil), 1909 – 1943: Poticala je iz jevrejske porodice u kojoj se nije previše pažnje posve- Civalo vjeri, ali je 1938. odluCila da postane katolkinja. Iako je na poCetku Drugog svjetskog rata uspjela sa porodicom da emigrira u SAD, vratila se veC nakon šest mjeseci u Evropu. Ubrzo je umrla od tuberkuloze u jednom sanatorijumu u Velikoj Britaniji, a njenu smrt u 34. godini ubrzalo je to što je odbila hranu i lijekove Cime je htjela da pokaže simboliCno sauCestvo- vanje sa protjerivanjem i patnjama Jevreja.

Simon de Bovoar (Simone de Beauvoir), 1908 – 1986:

Rođena je u Parizu, gdje je i studirala i završila filozofiju među prvim ženama na univerzitetu u Francuskoj. Zan Pol Sartra je upoznala 1929. godine. Od tada ovo dvoje ljudi kroz mnoge biografske zapise, angažman, protest- no djelovanje, apele, peticije vidimo kao par koji Ce decenijama davati peCat intelektualnom životu ne samo Pariza, nego i Evrope i svijeta. Njihova ljubavna veza biCe sve samo ne uobiCajena, to Ce ukljuCivati i održavanje veza sa drugima ženama i muškarcima o Cemu Ce otvoreno govoriti jedno drugome, ali nikad se neCe razdvojiti. Osim filozofskih tekstova, poznati su njeni romani, studije, autobiografski spisi.

Hana Arent (Hannah Arendt), 1906 – 1975: Rođena je u gradiCu Lindenu pored Hanovera u jevrejskoj poro- dici u kojoj religiozno nije dolazilo do izražaja. Njena majka socijaldemokratski orijentisana, tokom svog politiCkog angažmana je upoznala Rozu Luksemburg. Ova žena fasciniraCe mladu Hanu Arent svojim širokom obrazovanjem i literarnim talentom. Arentova je studije filozofije, teologije i grckog jezika pocela u Marburgu, gdje je jedan od profesora bio poznati njemacki filozof Martin Hajdeger. Biografija Arentove dobrim dijelom Ce biti obilježena ovom vezom, a mnogi umjesto da proucavaju njena djela, uvijek Ce se vraCati na to da je ona bila tek talentovana studentkinja zaljubljena u tada 35-godišnjeg veC poznatog filozofa. Među studentima u tzv. Hajdegerovoj grupi biCe kasnije još jedan poznati filozof – Hans Jonas, koji Ce ostati doživotni prijatelj H. Arent. Iz Marburga, ciji je univerzitet poznat po dugoj tradiciji, ali koji je kao mala konzervativna sredina veC pod nacionalistickim uticajem, Arentova odlazi prvo u Frajburg gdje Ce joj profesor biti fenomenlog Edmund Huserl. Potom slijedi studiranje u Hajdelbergu, gdje najveCi uticaj u filozofskim krugovima ima osnivac filo- zofije egzistencije Karl Jaspers. Nije daleko 1933. kada Ce, kao i mnogi biti prisiljena da ode iz Njemacke. Odlazi zajedno sa prvim mužem Ginterom Sternom s kojim je bila u braku osam godina. Sve do 1941. godine boravila je u Parizu, gdje je upoznala svog drugog muža Hajnriha Blihera. Potom odlazi u SAD, gdje ostaje do kraja života i uglavnom radi na univerzitetima u Cikagu i Njujorku, a gostujuCa predavanja drži na mnogim americkim i svjetskim univerzitetima. Americko državljanstvo je dobila tek 1951. godine.

Ajn Rend (Ayn Rand), 1905 – 1982: Pravo ime joj je

Alisa Rosenbaum i rođena je u Sankt Petersburgu (Petro- gradu). Iako je usljed revolucionarnih događanja u Rusiji (1917) jedno vrijeme zajedno sa porodicom izbjegla iz grada, ponovo se vratila na univerzitet i ovdje diplo- mirala istoriju i filozofiju. S obzirom da je poticala iz porodice, Ciju je imovinu oduzela nova vlast, veC tada pokazuje otpor prema komunizmu. Svoju želju da emi- grira ostvaruje vrlo brzo zahvaljujuCi rodbini u SAD. Prvo se zaustavila u Njujorku, zatim nastavila do Cikaga, a potom se opredijelila za Los Anđelos i Holivud. Drugi dio života, sve do smrti 1982., provela je ponovo u Njujorku. Poznata je postala sa prvim djelom Mi živi, koje je objavila 1936. godine poslije trogodišnje potrage i obilaska mnogobrojnih izdavaCa. BiCe to skoro njen autobiografski tekst posveCen mladosti u Rusiji i uglavnom određen politiCkim događanjima. Ono što Ce ipak daleko više privuCi Citaoce biCe roman Veličanstveni izvor iz 1943., koji Ce 1949. godine biti pretoCen i u film za koji Ce scenarij pisati sama Ajn Rend. NajveCu podršku i uvažavanje imala je od supruga Franka O’Konora, holivudskog glumca, s kojim je bila u braku punih pedeset godina. Ipak, kad se govori o njenom životu Cesto se spominje njena dugogodišnja veza sa 25 godina mlađim Natanijelom Brandenom. Ono što je najviše izazvalo sablazan bila je njihova odluka da svojim supružnicima saopšte da ne mogu i ne žele da sakrivaju od njih tu vezu, i da oni to treba da prihvate. O tom dijelu njenog života tadašnja Natanijelova žena Barbara Branden napisaCe biografiju pod nazivom Strast Ajn Rend a istoimeni film biCe snimljen 1998. godine.

Ajris Merdok (Iris Murdoch), 1919 – 1999: Rođena je u Dablinu, a odrasla u Londonu. Studirala je istoriju, književnost i filozofiju u Oksfordu, a potom je post- diplomski studiji završila u Kembridžu kod poznatog filozofa Ludviga Vitgenštajna. Tokom Drugog svjet- skog rata bila je i Clan KomunistiCke partije, ali razoCarana ovom ideologijom, brzo je istupila. Od 1944. do 1946.

radila je za UNNR-u (program pomoCi UN admini- stracijama koje su se prvenstveno bavile raseljenim licima) u Austriji i Belgiji. Od 1948. godine pocinje sa predavanjima na Oksfordu. Još cetrdesetih godina upoznala je Zan Pol Sartra i zainteresovala se za filo- zofiju egzistencije. Merdokova je, prije svega, poznata kao jedna od najznacajnijih britanskih romansijerki 20. vijeka. Tokom 40 godina napisala je 26 romana. Među njima su i: Zamak upijesku (1959), Jednorog (1963), Crni princ (1973), More, more (1978), Sveta iprofana Ijubavna mašina (1974), Zeleni vitez (1993). Njeni romani su uglavnom o višoj engleskoj klasi, puni su crnog humora, a rado se u svom pripovijedanju koristi misticnim ele- mentima i simbolikom. Posljednje godine života ozna- cene su Alchajmerovom bolešCu. Džon Bejli, profesor engleskog jezika u Oksfordu i suprug Ajris Merdok, napisao je dvije knjige o njenom životu, a jedna od njih je poslužila za scenarij filma Ajris iz 2002. godine.

Žana Herš (Jeanne Hersch), 1910 – 2000: NajveCi dio života provela je u rodnom gradu – Zenevi. Rad na uni- verzitetu pocinje 1956. godine i jedna je od prvih žena na visokoškolskim institucijama u Svajcarskoj. Podrža- vala je pokret žena, organizacije mladih tokom stu- dentskih demonstracija 1968., posebno se borila protiv narkomanije. Decenijama je bila clanica Socijaldemo- kratske partije. Od 1966. do 1968. godine radila je za UNESCO (Organizacija UN za obrazovanje, umjet- nost i kulturu), kada je utemeljila i vodila Odsjek za filozofiju pri UN-u.

Suzan Zontag (Susan Zontag), 1933 – 2004: Rođena je u Njujorku, u koji se vratila poslije mnogobrojnih selidbi u mladosti. Govorila je da se svuda osjeCa strankinjom, osim možda na Menhetnu. Sa bolešCu je živjela i o njoj je veoma Cesto pisala. Prvo je to bio kancer dojke i poslije mnogobrojnih hemoterapija, vjerovala je da je izlijeCena. Potom kad je pomislila da nema razloga za strahovanje uslijedila je dijagnoza: leukemija. Ipak, uspjeCe da proživi 71 godinu i da skoro Cetiri decenije bude vrlo uticajna figura na ameriCkoj i svjetskoj intelektualnoj sceni. Prvi roman Dobročinitelj objavila je 1963., slijedi Pribor za smrt (1967), Ljubitelj vulkana (1992), U Americi (1999). Putovala je u sjevernu Afriku, Meksiko, Vijetnam, BiH – za vrijeme i poslije ratova. Sezdesetih godina bila je među onima koji su stalno i uporno protestvovali protiv rata u Vijetnamu. Društvo njemaCkih izdavaCa na Sajmu knjiga u Frankfurtu dodijelio joj je 2003. godine Nagradu za mir.

Anica Savic – Rebac (1893 – 1953): Rođena je u Novom Sadu i kako je njen otac Milan SaviC, bio književnik, sekretar Matice Srpske i urednik Letopisa, veC od djetinjstva bila je okružena najpoznatijim književnicima. U njihovoj porodiCnoj kuCi gosti su bili Laza KostiC, Sima Matavulj, Stevan Sremac, Jovan JovanoviC Zmaj. Skolovala se u BeCu i bavila filologijom, književnošCu, filozofijom, prevodila i pisala poeziju. Dopisivala se sa T. Manom, R. Vest, M. Crnjanskim, J. DuCiCem. Ipak, daleko više nego nauCnim i akadem- skim radom, okruženje se bavilo njenim privatnim životom. Bila je u braku sa Hasanom Rebcom i poslije njegove smrti kao da nije imala dovoljno snage da na- stavi bez ljubavi, te je odluCila da ode smrt po vlastitoj odluci. Izvršila je samoubistvo.

Ksenija Atanasijevic (1894-1981): Njen životni put i nastojanje da postane profesorica na univerzitetu najbolje pokazuje kako je u prvoj polovini 20. vijeka akademski svijet i dalje bio zatvoren za žene. Istorijske okolnosti su uslovile da zapoceti studij filozofije nastavi tek po završetku Prvog svjetskog rata. Doktorirala je 1922. na temu Brunovo učenje o najmanjem. Mentor joj je bio Branislav PetronijeviC, a njegove pohvale na racun talentovane studentkinje, biCe predmet price više nego 450 naslova (tekstova, knjiga, javnih preda- vanja) koje Ce ona potpisati. VeC 1924. godine uspjela je dobiti izbor na beogradskom Filozofskom fakultetu, ali dalje od te pozicije neCe moCi. Vrlo brzo poceCe optužbe, a jedna od najcešCe spominjanih bila je ona za plagiranje. Iako to nikada nisu mogli dokazati, jer pla- giranja nije ni bilo, to je bio povod da joj se onemoguCi izbor u zvanje vanrednog profesora. Bio je to i pocetak neviđene hajke, pravljenja mreža spletki i intriga koje Ce na kraju uroditi plodom i ona Ce poslije 12 godina rada otiCi sa fakulteta. Malo je kolega koji su imali želje, volje i hrabrosti da se suprotstave veCini i stanu na njenu stranu. Istina, mnogi drugi su javno govorili o pogubnosti odluke da se Ksenija AtanasijeviC udalji sa univerzite- ta, ali to nije pomoglo. Tokom rata bila je privođena u Gestapo, a i pored jasnog iskazanog antifašistickog stava poslije rata Ce biti optužena i od nove komu- nisticke vlasti. Cak Ce presuda biti smrtna kazna, ali bilo je onih koji su se tome suprotstavili, tako da je provela u zatvoru nekoliko mjeseci, a njene knjige su bile zabranjene i povucene iz biblioteka sve do 1952. godine.

Zagorka Micic (1903-1982): Radila je dugo kao gimna- zijska profesorica, a poslije rata na beogradskom

Filozofskom fakultetu nije bilo mjesta za nju. To je nije pokolebalo i bila je izuzetno aktivna u intelektualnim krugovima. Kao univerzitetska profesorica poCela je da radi tek 1954. godine na Filozofskom fakultetu u Skoplju.

Blaženka Despot (1930-2001): Diplomirala je filo- zofiju 1954. godine u Zagrebu, gdje je i rođena i provela cijeli svoj život. Poslije deset godina rada u srednjim školama, gdje se iskazala po svom pedagoško-didakti- Ckom umijeCu, poCinje karijeru na univerzitetu. Bavila se razliCitim aktuelnim pitanjima svog vremena i bila veoma aktivna u ženskim organizacijama SFRJ veC od sredine sedamdesetih godina.

 

2 – Izvorni tekstovi

– Iz klasičnih feminističkih djela –

Eloiza

[O strasti i službi Bogu], oko 1128.

„Dok sam s tobom uživala u putenim slastima, moglo se o meni dvojiti: da li sam slijedila zov srca ili sam zadovoljavala svoju pohotu. Danas, kraj razjašnjava poCetak. Sama sam svojim Culima zabranila svaki užitak samo da se pokorim tvojoj volji. Ništa nisam ostavila za sebe osim da postanem tvoja svojina. Gdje je dakle tvoja praviCnost, ako moje žrtve rastu, a tvoja se zahvalnost gasi ili Cak potpuno presahnjuje? NeCeš ni da mi udijeliš tako malu stvar. Ali, jao, zar ja toliko mnogo tražim?! U ime onog Boga kojemu si posveCen, preklinjem te da mi vratiš svoju prisutnost na naCin koji ti je moguC to jest snagom utjehe tvog pisma. UCini barem da se tako okrijepljena s više žara predam službi božjoj.“

„Kad bi mnogi od tih lakomislenih prihvatilaca redovniCkog života s više pažnje mislili o životu koji Ce prigrliti i kad bi brižljivije razmotrili pravilo kojem Ce se podložiti, manje bi ga kršili iz neznanja i manje bi griješili iz nehata. Ali dandanas, kad gomile ljudi gotovo slijepo hitaju da se bace u samostan, žive u njima kao što su u njih ušli, to jest bez reda i pravila. Olako su pre- uzeli nepoznato pravilo, olako mu se i suprotstavljaju, a za zakon priznaju samo navike koje im se dopadaju. Zene, dakle, moraju pažljivo promisliti prije nego što Ce prihvatiti na svoja leđa teret pod kojim vidimo da se i muškarci svijaju pa Cak i padaju. VeC sami opažamo da je svijet ostario, ljudi i ostala stvorenja izgubiše nekadašnju prirodnu snagu. A, prema rijecima Isusa Krista, manje se ohladila samilost velikog broja nego samilost svih vjernika. Kad su se ljudi izrodili, treba svakako promijeniti ili ublažiti pravila donesena za njih.“

(Citirano iz: Petar Abelard: Povijest nevoljalEtikalPisma Abelarda i Heloize, preveli: Veljko Gortan i Vojmir Vinja, Zagreb: Naprijed, 1992, str.122 i 167)

Kristina de Pizan

[Zašto su žene bila prikazivane u lošem svjetlu?], 1405.

I- Čije prvo poglavlje govori o tome zašto i kojim povodom je napisana ova knjiga

„Pitala sam se koji su mogli biti uzroci i razlozi koji su tolike muškarce nagnali, ucene i druge, da tako loše govore o ženama i da kore njihovo ponašanje bilo go- voreCi o njemu, bilo pišuCi o njemu u raspravama ili spisima. To nije slucaj samo sa jednim ili dvojicom muškaraca, i nije rec samo o Mateolu, koji cak ne bi ni mogao da se svrsta među ucene, jer je njegova knjiga samo ruganje; naprotiv, ne postoji tekst koji nije takav u celosti. Filozofi, pesnici i moralisti, spisak bi bio jako dug, izgleda kao da svi u glas govore s ciljem da dokažu da je žena u potpunosti loša i naklonjena poroku.

PreispitujuCi detaljno sve to, stadoh razmišljati o svom ponašanju, buduCi da sam rođena kao žena; razmišljala sam i o brojnim drugim ženama koje sam imala priliku da sretnem, tolikim princezama i ugled- nim gospama kao i ženama srednjeg i niskog staleža, koje su mi poverile svoje tajne i intimne misli; nastojala sam da u svojoj duši i savesti razlucim da li jedinstveno svedocenje tolikih obrazovanih muškaraca nije pogrešno.

Međutim, o svemu sam razmislila, sve sam preispitala, pažljivo išCitala tekst, nisam mogla da shvatim niti pri- hvatim osnovanost njihovog rasuđivanja o prirodi i ponašanju žena. Stoga sam se suzdržavala da ne osudim žene, govoreCi sebi da je posve neverovatno da su toliki obrazovani muškarci, tako slavni doktori tako velikog i širokog duha, tako pronicljivi u svim domenima, barem mi se Cinilo da su svi to bili, mogli govoriti na jedan tako uvredljiv naCin i to u tako velikom broju dela da mi je prosto bilo nemoguCe da pronađem pouCni tekst ma kog autora, u kome do kraja ne bih naišla makar jedno poglavlje ili odeljak u kome se ne govori ružno o ženama. To je jedini razlog zbog kog sam zakljuCila da je sve to zaista taCno, iako moje duh, u svoj svojoj naivnosti i neznanju, nije uspevao da pre- pozna sve te velike nedostatek koje sam po svemu sudeCi delila sa ostalim ženama. Stoga sam se više oslanjala na sud drugih nego na ono što sam oseCala i znala unutar sopstvenog ženskog biCa…“

II – Kako su se tri gospe pojavile pred Kristinom i šta joj je jedna od njih govorila kako bi ublažila njen jad.

„Jer izgleda da ti misliš da treba verovati u sve što kažu filozofi i da se oni ne mogu prevariti. Kada je reC o pesnicima o kojima ti govoriš, zar ne znaš da je njihov jezik ponekad figurativan, i da ponekad treba razumeti sasvim suprotno od doslovnog smisla? Njima bi se zapravo mogla pripisati retoriCka stilska figura koja se naziva antifraza, kada kažu na primer – kao što veC dobro znaš – da je taj i taj loš, u nameri da kažu da je on u stvari dobar, ili obrnuto. Savetujem ti onda da nji- hove spise okreneš u svoju korist tamo gde kritikuje žene, i da ih shvatiš tako, ma kakve bile njihove namere. A moguCe je da taj koji se zove Mateolo isto to želeo da postigne u svojoj knjizi, jer u njoj ima mnoštvo stvari koje bi, doslovno shvaCene, bile cista jeres. (…) Ne radi se samo o Mateolu veC i mnogim drugima, posebno autoru Romana o Ruži, romanu koji uživa velik ugled zahva- ljujuCi uticaju njihovog autora. (…) I na kraju, draga moja Kristina, kažem ti: tvoja naivnost te je dovela do tvog sadašnjeg mišljenja. Vrati se sebi, povrati duh i ne brini se više zbog tih praznih reci; znaj da otvoreno klevetanje žena, same žene ne može da dotakne, veC se uvek okreCe protiv njihovog autora.“

(Citirano iz: Kristina de Pizan: Grad žena, prevela: Suzana Pavlov, Beograd: Feministicka ’94, 2003, str. 9-10 i 12-13)

Meri Vulstonkraft

[Da žena ne bude samo „prelijepa greška prirode“], 1792.

„Ti snovi bi mogli da se nazovu utopijskim. Hvala BiCu koje ih je udahnulo u moju dušu, i dalo mi dovoljno duhovne moCi da se usudim da napregnem svoj razum, dok moja krepost nije postala zavisna samo od Njegove potpore, kada sam s ogorcenjem sagledala naopaka shvatanja koja u ropstvu drže moj pol.

Volim muškarca kao svog bližnjeg; ali njegovo žezlo, stvarno ili uzurpirano, ne seže do mene, osim ako razum nekog pojedinca ne zahteva moje poštovanje; pa cak i tada, pokoravam se razumu, a ne muškarcu. U stvari, ponašanje jednog odgovornog biCa mora biti uređeno delovanjem njegovog razma; inace, na kakvim temeljima stoji Božji presto?

Cini mi se nužnim da se zadržim na ovim ociglednim istinama zato što su žene bile, takoreCi, izolovane; i pošto su im oduzete vrline koje bi trebalo da krase ljudski rod, okiCene su površnim Carima koje im omoguCavaju da zavedu kratkotrajnu tiraniju. Pošto je ljubav u njihovim srcima zauzela mesto svih plemenitijih srasti, streme samo tome da budu lepe, da podstiCu oseCanja, umesto da izazivaju poštovanje; i ta sramotna želja, poput servilnosti u apsolutnim monarhijama, do kraja uništava Cvrstinu karaktera. Sloboda je majka kreposti, i ako su žene po svojoj prirodi robinje, ako im ne bude dozvoljeno da udišu reski okrepljujuCi vazduh slobode, veCina Ce venuti kao egzotiCne biljke, i biti smatrane prelepom greškom prirode. Neka se takođe ne zaboravi da su one jedina greška.

Sto se tiCe argumenta o potCinjenosti, u kojoj je ovaj pol oduvek držan, on važi i za muškarce. Manjina je uvek podjarmljivala veCinu; i Cudovišta, koja su jedva pokazivala ikakve znake ljudske izvrsnosti, tiranisala su hiljade svojih bližnjih. Zašto su muškarci nadmoCnih talenata pristali na takvo poniženje? Zar nije opštepriznato da su kraljevi, posmatrani u celini, po svojim sposobnostima i kreposti oduvek bili manje vredni od jednakog broja muškaraca uzetih iz obiCnog ljudskog mnoštva – pa ipak, prema njima su se ponašali, a to traje i danas, sa strahopoštovanjem koje vređa razum? Kina nije jedina zemlja u kojoj su živog Coveka pro- glasili za Boga. Muškarci su se pokorili nadmoCnoj sili da bi se nekažnjeno predali trenutnom zadovoljstvu; žene su uCinile samo to isto, i stoga, dok se ne dokaže da dvo- ranin, koji se ropski odriCe prirođenog prava Coveka, nije moralni Cinilac, neCe se moCi dokazati da je žena suštinski inferiorna u odnosu na muškarca, zato što je oduvek bila podjarmljena.

Svetom je dosad vladala gruba sila, a da je nauka politike tek u povoju, pokazuje nam kolebanje filosofa, da znanju, koje je od najveCe koristi za coveka, daju one crte koje znanje odlikuju.

Ovim argumentom Cu se baviti još toliko da izvedem ocigledan zakljucak, da Ce, kada zdrava politika proširi slobodu, covecanstvo, ukljucujuCi žene, postati mudrije i kreposnije.“

(Citirano iz: Meri Vulstonkraft: Odbrana prava žena (Sa kritičkim opaskama na politička i moralna pitanja), preveo: Ranko Mastilovi}, Beograd: Filip Višnji}, 1994, str. 63-64)

Olimp de Guž

[O pravima žena], 1791.

Član I

Zena je rođena slobodna i ostaje jednaka muškarcu u svim pravima. Socijalne razlike mogu se opravdati samo blagostanjem zajednice.

Član II

Cilj i svrha svakog politickog zakljucka je zaštita pri- rodnih i neotuđivih prava žene i muškarca. Ova prava su: sloboda, sigurnost, pravo na imovinu, a posebno pravo na otpor tlacenju.

Član III

Princip svake vladavine pociva u biti u naciji, a naciju cine zajedno muškarci i žene. Niti jedno tijelo, niti jedna osoba koja ne proizilazi iz naroda i nacije ne može biti na vlasti.

Član IV

Sloboda i pravednost sastoje se od toga da se drugima uzvrati ono što im pripada. Tako žena u ostvarivanju svojih prirodnih prava biva sprijecena trajnom tiranijom koju provodi muškarac. Ova ogranicenja moraju se ukinuti samim prirodnim zakonima i zdravim razumom.

Član V

Zakoni prirode i razuma zabranjuju svako djelovanje društva, koje ih može ugroziti. Sve što nije zabranjeno ovim mudrim i Božijim zakonima ne smije biti sprijeceno ni ljudskim zakonima i niti jedan covjek ne smije biti prisiljen da ucini nešto što prirodni zakoni ne propisuju.

Član VI

Zakon treba da bude odraz opCe volje. Svi građani i sve građanke treba osobno ili putem njihovih zastupnika da sudjeluju u obrazovanju zakona. Zakon mora biti isti za sve. Svi građani i građanke, koji su pred zakonom jednaki, moraju imati jednake moguCnosti da razvijaju svoje talente, sposobnosti, vrline, te im mora biti omoguCen jednak pristup svim službama i mjestima javnog života.

Član VII

Za žene ne postoje nikakva posebna prava, one bivaju optužene, uhapšene i osuđene pred sudom u slucajevima koje zakon nalaže. Zene kao i muškarci podliježu istim kaznenim zakonima.

Član VIII

Zakonom treba propisati samo kazne, koje su ne- zaobilazne i javne, a niko ne smije biti kažnjen, ako to nije po pravnoj snazi važeCeg zakona, koji je prije pocinjenog djela bio na snazi i koji se legalno provodi i nad ženama.

Član IX

Protiv svake žene koju se proglasi krivom, zakon se mora upotrijebiti, i to ona zakonska kazna koja je propisana za pocinjeno djelo.

Član X

Nikoga se ne smije proganjati zbog njegovog mišljenja i stavova, Cak iako se oni principijelno razli- kuju od opCeprihvaCenih. Zena ima pravo obnašati vladajuCe funkcije. Ona mora imati jednako pravo kao i muškarac da drži javni govor, pod pretpostavkom da su njene izjave i radnje u skladu sa zakonom i da ne ometaju javni red i mir.

Član XI

Slobodno izražavanje mišljenja je jedno od drago- cjenih prava žene, jer ovo pravo garantira oCinstvo ocu njene djece. Svaka građanka prateCi svoje slobode može sasvim slobodno reCi: „Ja sam majka tvog djeteta.“, a da time ne priziva barbarsku osudu i ne skriva istinu. Međutim zakonom bi joj trebalo zabraniti iskorišta- vanje ove slobode, u sluCajevima neistine i nanošenja klevete.

Član XII

Viša korist zahtijeva garantiranje prava žene i građanke. Ova garancija treba da služi kao prednost svima, a ne kao osobna prednost onima koji su upo- znati sa ovim pravima.

Član XIII

Porezi za održanje policije i upravni troškovi jednaki su za muškarca i ženu. Ukoliko žena sudjeluje u izmiri- vanju svih obaveza i troškova, onda mora sudjelovati i u podjeli položaja u upravnim organima, u podjeli rada i u podjeli obrta.

Član XIV

Građani i građanke imaju pravo da samostalno ili putem njihovih zastupnika odluCuju o potrebnosti uvo- đenja javnih dadžbina. Građanke se mogu obavezati principu plaCanja poreza iz sopstvenog imetka samo onda kada imaju ucešCa u javnoj upravi, te kad i na njih otpada dio trošenja poreza, odnosno kada su i one su- djelovale u odlucivanju o visni poreza, njegovoj upotrebi i trajanju.

Član XV

Zensko stanovništvo koje plaCa dadžbine državi jednako kao i muški dio stanovništva, ima pravo da u svako vrijeme od bilo koje državne javne institucije zatraži izvješCe o poslovanju.

Član XVI

Društvo u kojem nije zagarantirano ostvarivanje prava i u kojem ne postoji raspodjela vlasti, nema ni važeCi Ustav. Ustav nije punovažan ako veCina individua koje predstavljaju naciju nisu sudjelovale u njegovom stvaranju.

Član XVII

Imovina pripada i muškom i ženskom spolu, zajednicki ili pojedinacno. Svaka osoba ima sveto i nepovredivo pravo na imovinu. Imovina ne smije biti nikome oduzeta u smislu nacionalizacije, ukoliko to nije javna prijeka potreba, koja mora biti predviđena zakonom, ili naprasno proglašena (stanje elementarnih nepogoda) ali i onda pod uslovom pravedno donešene odluke.

(dio Povelje preuzet sa obrazovnog servera Dadalos http:// www.dadalos.org/bih/frauenrechte/woher/dokumente/dokument_1.htm)

Herijeta Tejlor Mil

[Čija je javna sfera?], oko 1852.

„U slucaju koji razmatramo, pristrasnost obicaja nesumnjivo je na strani nepravde. Doista, veliki mislioci raznih perioda, od Platona do Kondorsea (Condorcet), uz neka od najistaknutijih imena današnjeg vemena, izriCito su se izjašnjavali u korist jednakosti žena. Bilo je i dobrovoljnih udruženja, verskih i svetovnih, od kojih je najpoznatije „Društvo prijatelja“, koja su prihvatala to naCelo. Ali, nije postojala ni jedna politiCka zajednica ili nacija u kojoj, na osnovu zakona i obiCajno prava, žene nisu bile u stanju politiCke i građanske podređenosti. U antiCkom svetu ta ista Cinjenica je sa podjednakom istinitošCu navođena kao izgovor za ropstvo. Mogla je biti navođena i kao izgovor za blažu formu ropstva, kmetstvo, tokom celog srednjeg veka. Isticana je pro- tiv slobode preduzetništva, slobode savesti, slobode štampe. Ni za jednu od ovih sloboda nije se smatralo da je saglasna sa dobro uređenom državom, sve dok moguCnost svog postojanja nisu dokazale stvarnim po- stojanjem. To što je neka institucija ili praksa postala obiCaj nije pretpostavka njene valjanosti, kada za po- stojanje može biti predoCen bilo koji drugi dovoljan razlog. Lako je razumeti zašto je podređenost žena postala uobiCajena. Nije potrebno nijedno drugo objašnjenje do fiziCka sila.

To što su one koje su bile fiziCki slabije pretvorene i u pravno podređene, sasvim je u skladu s naCinom dosadašnje vladavine svetom. Sve do skora, pravilo fiziCke snage bilo je opšti zakon regulisanja ljudskih odnosa. Tokom istorije, narodi, rase, klase, koje su se pokazale najjaCe, bilo telesnom snagom, ili bogat- stvom, ili vojniCkom disciplinom, osvajale su i držale u pokornosti ostale. Ako je, Cak i u najnaprednijim naci- jama zakon maCa najzad odbaCen kao rđav, to se dogo- dilo tek u oklevetanom XVIII veku. OsvajaCki ratovi nestali su tek otkad su se pojavile demokratske revolucije.

Svet je vrlo mlad i tek je poceo da se oslobađa nepravde. Tek je poceo da raskida s crnackim rop- stvom. Tek je poceo da se oslobađa kraljevskog despo- tizma. Tek je poceo da se oslobađa naslednog feudal- nog plemstva. Tek je poceo da se oslobađa religioznih ogranicenja. Tek je poceo da tretira sve muškarce kao građane, a ne samo bogatiji i povlašCeniji dio srednje klase. Treba li da se cudimo što isto toliko nije ucinjeno i za žene? Društvo je do pre nekoliko naraštaja bilo tako uređeno da je nejednakost bila samo njegov temelj. Udruživanje zasnovano na jednakim pravima jedva da je postojalo. Jednakost je znacila neprijateljstvo. Dve osobe jedva su u icemu mogle da sarađuju, ili da se sretnu u prijateljskom odnosu, a da zakon odmah ne odredi da jedna treba da bude nadređena drugoj. Covecanstvo je preraslo ovo stanje, i danas se svugde teži da se, kao ošti princip ljudskih odnosa, dominacija najjacih zameni pravicnom jednakošCu. Ali od svih odnosa, odnos između muškarca i žene, najbliskiji i najintimniji, povezan sa najveCim brojem snažnih oseCanja, zasigurno Ce poslednji odbaciti staro pravilo i prihvatiti novo. Jer, srazmerna snazi nekog oseCanja je upornost s kojom s ono drži oblika i okolnosti s kojima je, makar i slucajno, postalo povezano.

Kad neka predrasuda koja utice na oseCanja postane svedena na neprijatnu nužnost da samu sebe obrazlaže, smatra da je dovoljno da još jednom ponovo upravo ono što je predmet rasprave, frazama koje se pozivanju na prethodno postojeCe oseCanje. Sledstveno, mnoge osobe misle da su dovoljno pravdale ogranicenost ženskog pola delovanja time što su rekle da su poslovi iz kojih su žene iskljucene neženstveni, i da za žene prikladna sfera nije politicki ili javni, veC privatni i kuCni život.

Mi poriCemo pravo bilo kom delu CoveCanstva da odluCuje u ime drugog dela, ili jedinki u ime druge jedinke, šta jeste a šta nije „prikladna sfera“. Za sva ljudska biCa prikladna sfera je ono najveCe i najviše što su sposobna da dosegnu. Koja je to sfera ne može se utvrditi bez potpune slobode izbora… „

(Citirano iz: Džon Stjuart Mil/Herijeta Tejlor Mil: Rasprave o jednakosti polova, preveo: Ranko Mastilovic, Beograd: Filip Višnjic, 1995, str. 43-44)

Ema Goldman

[Emancipacija od emancipacije], 1910.

„PoCeCu sa jednim priznanjem: bez obzira na sve politiCke i ekonomske teorije koje se bave fundamen- talnim razlikama koje postoje među raznim grupama unutar ljudske rase, bez obzira na sve klasne i rasne razlike, bez obzira na sve veštaCke granice koje razdva- jaju ženska prava i muška prava, tvrdim da postoji taCka gde se ove razlike mogu ukrstiti i postati jedna savršena celina.

Ne mislim da ovom tezom predlažem primirje. Opšti društveni antagonizam koji je sada ovladao našim celokupnim javnim životom, izazvan snagom suprosta- vljenih i kontradiktornih interesa, doživeCe potpun slom kada reorganizacija našeg društvenog života zasnovana na principima ekonomske pravde postane realnost.

Mir ili harmonija među polovima i individuama ne mora biti zasnovan na plitkom izjednaCavanju svih ljud- skih biCa; niti se ovde poziva na eliminaciju individualnih karakteristika i osobina. Problem sa kojim se mi danas suoCavamo i kojeg treba u najbližoj buduCnosti rešiti je kako ostati svoj, a ipak biti u harmoniji sa drugima, kako saoseCati duboko sa svim ljudskim biCima, a ipak zadržati svoje vlastite karakteristicne kvalitete. Cini mi se da ovo može biti polazna tacka oko koje mogu da se slože, bez antagonizma i suprostavljanja mase i pojedinac, muškarac i žena. Moto ne treba da bude – oprostite jedno drugom, veC – razumite jedno drugo. Cesto citirana recenica gospođe de Stal: „Razumeti sve znaci oprostiti sve“, mi se nikada nije narocito svidela, miriše na ispovest, oprostiti drugom ljudskom biCu odaje stav farisejske superiornosti. Dovoljno je razumeti drugo ljudsko biCe. Priznanje delimicno predstavlja fundamentalni aspekt mojih pogleda na emancipaciju žena i uticaja te emancipacije na ceo pol.

Emancipacija treba da omoguCi ženi da ispolji svoju lju- dskost u najboljem smislu. Da sve ono što u njoj žudi da se potvrdi i da bude aktivno, dosegne svoje potpune mogu- Cnosti; sve veštacke ograde treba srušiti i put ka veCoj slo- bodi ocistiti od vekovnih tragova potcinjenosti i ropstva.

Ovo je bio prvobitan cilj ženske emancipacije. Ali dosadašnji rezultati su izolovali ženu i ukrali joj izvor sreCe koja je njoj tako bitna. Samo spoljna emancipacija ucinila je savremenu ženu veštackim biCem, koja podseCa na proizvode francuske hortikulture gde su drveCe i žbunovi obrezani u obliku arabeski, piramida, tockova i venaca; ona uzima bilo koji oblik samo ne onaj koji bi imala da njeni vlastiti unutrašnji kvaliteti mogu da dođu do izražaja. Tako veštacki uzgajane biljke ženskog pola mogu se naCi u velikom broju, na- rocito u takozvanim intelektualnim sferama našeg života.

Sloboda i jednakost za žene! Koliko su nade i oceki- vanja probudile ove reci kada su ih prvi put izgovorili najumniji i najhrabriji ljudi današnjice. Sunce Ce svim svojim sjajem i slavom obasjati novi svet; u tom svetu žena Ce biti slobodna da upravlja svojom sudbinom – taj cilj je svakako vredan velikog entuzijazma, hrabrosti, upornosti i beskrajnog napora ogromnog broja pionira, muškaraca i žena koji su žrtvovali sve u borbi protiv sveta punog predrasuda i neznanja.

I moje nade takođe idu ka tom cilju, ali ja smatram da emancipacija žene, onako kako se danas shvata i praktiCno primenjuje, nije uspela da ostvari taj cilj. Sada je žena suoCena sa neophodnošCu da treba da se emancipuje od emancipacije, ako zaista želi da bude slobodna. Ovo možda zvuCi paradoksalno, ali je ipak sasvim istinito.“

(Citirano iz: Ema Goldman: Anarhizam i feminizam, preveli: Vanda Perovic i Aleksandar Ajzinberg, http://www.womenngo.org.yu/sajt/ sajt/izdanja/autonomni_zenski_centar/emagoldman/sadrzaj.htm)

Simon de Bovoar

[Ona jeste Drugo], 1949.

„Sadašnjost obavija prošlost, a u prošlosti istoriju su stvarali muškarci.

///

Znaju šta gube odriCuCi se žene ovakve kakvu je zamišljaju, ali ne znaju šta Ce im doneti žena onakva kakva Ce biti sutra. Potrebno je veliko odricanje da se Covek ne postavi kao jedini i apsolutni Subjekt.

///

Vrsta poseduje ženu od samog njenog rođenja i kroz nju pokušava da se potvrdi.

///

Zena je više prilagođena zahtevima ovuluma nego samoj sebi. Ona je od puberteta do menopauze središte jedne istorije koja se u njoj odvija a koja se licno nje ne tice.

///

Kao i muškarac, žena jeste svoje telo – ali njeno telo je nešto drugo nego što je ona sama.

///

Telo žene je jedan od glavnih elemenata za status koji ona ima u ovom svetu. Ali telo nikako nije dovoljno da odredi taj status; življena stvarnost postoji samo utoliko ukoliko je svešcu primljenja kroz aktivnosti u društvu. Biologija nije dovoljna da nam odgovori na pitanje koje nas preokupira: zašto je žena Drugo? Rec je o tome da se vidi kako je tokom istorije u ženi priroda obnovljena. Rec je o tome da se zna šta je covecanstvo ucinilo od ženke ljudskog roda.

///

Zenu ne oslobađaju ideologije, religija ili poezija.

///

Usklađenošcu tih dvaju faktora – ucešca u produkciji i oslobođenja od robovanja reprodukciji – objašnjava se evolucija statusa žene.

///

Ona je idol, sluškinja, izvor života, sila mraka. Ona je elementarna tišina istine, prevara, brbljivost i laž. Ona je isceliteljka i veštica. Ona je žrtva muškarca i njegova propast. Ona je sve što on nije i što želi da ima, njegova negacija i razlog njegovog postojanja.

///

Krajem prošlog veka, policija je u nekoj javnoj kuci otkrila dve devojcice od dvanaest do trinaest godina; pokrenut je proces na kome su one dale iskaz; pricale su o svojim mušterijama – znacajnoj gospodi; jedna je bila zaustila da kaže neko ime, ali ju je zastupnik naglo zaustavio: Ne prljajte ime jednog postenog čoveka! Gospodin, odlikovan Legijom Casti, ostaje Cestit Covek i posle oduzimanja nevinosti jednoj devojCici; on ima svoje slabosti, ali ko ih nema? Međutim, devojCica koja ne može da uđe u etiCku oblast univerzalnog – koja nije ni sudija, ni general, ni neki francuski velikan, veC samo devojCica – proigrava svoju moralnu vrednost u kontigentnoj oblasti seksualnosti; to je jedna izopaCena, poroCna devojCica koja je skrenula s pravog puta i treba je poslati u popravni dom. Muškarac može u mnogim sluCajevima, ne prljajuCi svoj uzvišeni lik, da zajedno sa ženom vrši radnje koje su za nj sramne.

///

U tim borbama, u kojima oni smatraju da se sukoblja- vaju jedno sa drugim, u stvari se svako bori protiv sebe, projicirajuCi na partnera onaj deo samog sebe koga se odriCe; umesto da proživljava ambigvitet svoje sud- bine, svako pokušava da natera drugog da podnosi ono što je u njoj ponižavajuCe, a da za sebe zadrži ono što je Casno. Da je, međutim, oboje primaju na sebe sa dalekovidom skromnošCu, koja je korelativna auten- tiCnom ponosu, priznali bi da su sliCni i doživljavali bi prijateljsku erotsku dramu. Cinjenica da smo ljudska biCa beskrajno je znaCajnija od svih osobenosti koje nas razlikuju; dati svet nikada ne daje prednosti: „vrlina“, kako su je nazivali stari, određuje se stepenom „onoga što zavisi od nas“. U oba pola odvija si ista drama i tela i duha, konaCnosti i transcendentnosti; i muškarce i žene nagriza vreme, vreba smrt, oboje imaju suštinsku potrebu za drugim, a iz svoje slobode mogu da izvuku istu slavu; da znaju da uživaju u njoj ne bi više bili dovedeni u iskušenje da raspravljaju o varljivim povlasticama, i tada bi moglo da se rodi bratstvo među njima.“

(Citirano iz: Simon de Bovoar: Drugi pol, prevela: Zorica Milosavljevic, Beograd: Bigz, 1982, (I tom) str. 17, 22, 51, 52, 54, 61, 135, 169, 197; (II tom) str. 467, 603)

– Filozofkinje o … –

Anica Savic-Rebac [Eros i libido], 1933.

„On [Spinoza] svakako predstavlja najiskljuciviji intelektualni pravac doktrine o ljubavi; i možda se baš stoga i pojavila najzad najpotpunija suprotica njegovoj doktrini: teorija Zigmunda Frojda. Niko nije dalji od Jevrejina Spinoze nego Jevrejin Frojd; i ništa nije dalje od intelektualne ljubavi nego libido. Spinoza je bio duboko erotska priroda; za njega je i saznanje bilo ljubav, a najviša funkcija intelekta bila je funkcija ljubavi. Ali u njegovom erosu nije uopšte govorila seksualnost; i Georg Zimel, govoreci o mogucnosti erotskih priroda koje uopšte nisu seksualne, navodi kao najverovatnije primere Isusa i Spinozu. Ali baš zato što je razvio najintelektualniji pravac ljubavne mistike, Spinoza je omogucio svoju suproticu u Frojdu. (…)

Najbogatiji oblici ljubavne mistike su svakako oni

1*  vvl*     vvl

gde je veza sa covecanskim osnovama, sa covecanskom ljubavlju najtešnja; dakle, prvo, Platonov, u kome je više svega istaknuta covecansko-vaspitacka uloga Erosa, kao osnova približenja duše apsolutnome. Neoplatonicari su manje naglašavali vezu božanske ljubavi sa CoveCanskom, ali su je ipak priznavali – sam

Plotin, pa i Dionisije Aeropagita, Ciji je uticaj na sred- njovekovnu mistiku upravo nepromeriv. I tako se iz neoplatonizma razvio najbogatiji oblik doktrine o ljubavi, onaj u kome je jedna liCna ljubav neposredna osnova ujedinjenja sa apsolutnim: Danteov. Može biti da je Dante zbilja za sve vreme vrhunac ljubavne mistike; jer posle njega, kod Petrarke, kod koga veC poCinje razjedinjavanje duševnih sila, pa do Novalisa, koji znaCi morbidno-svesno preživljavanje sna Danteovog, nema pojave koja bi mu bila ravna. Ai ono najviše što je na liniji Đordana Bruna i Spinoze dato u vezi sa CoveCanskom ljubavlju – ljubavna poezija Geteova – ne može se, u pogledu apsolutne novine, meriti sa Danteom, Cak ni u pesmi Sto duboke dade nam poglede, ni u Marijenbadskoj elegiji. Pa ipak su veliCanstvene perspektive koje otvaraju Spinoza i Gete; i mi se možemo nadati da Ce se iz ovog našeg doba krajnje diferencijacije razviti nova koncetracija duševnih i duhovnih sila u Erosu.“

(Citirano iz: Anica Savic-Rebac: Helenski vidici, Pancevo: Mali Nemo, 2004, str. 50)

Simon Vejl

[Najvažnija potreba ljudske duše], 1943.

„Ukorenjivanje je možda najvažnija i najnepriznatija potreba ljudske duše. To je jedna od onih potreba koje je najteže odrediti. Ljudsko biCe stiCe koren svojim stvarnim, delotvornim i prirodnim uCestvovanjem u postojanju neke zajednice koja održava u životu izvesna blaga prošlosti i neka predoseCanja buduCnosti. Prirod- nim uCestvovanjem, to jest, na koje je nesvesno nave- deno mestom, rođenjem, profesijom, okruženjem.

Svako ljudsko bice treba da ima mnogobrojne korene. Treba da skoro ceo svoj moralni, intelektualni, duhovni ži- vot prima posredstvom sredina kojima prirodno pripada.

Razmene uticaja između veoma razliCitih sredina nisu manje neophodne od ukorenjivanja u prirodnu okolinu. Ali neka određena sredina mora da prima spoljašnji uticaj ne kao doprinos, vec kao podsticaj koji osnažuje njen vlastiti život. Ona treba da prihvati spolja- šnje doprinose tek pošto ih je svarila, a osobe koje tu sredinu saCinjavaju treba da ih primaju samo preko nje. Kad neki stvarno vredan slikar odlazi u muzej, nje- gova originalnost je time potvrđena. Treba da bude tako isto i za raznovrsna stanovništva zemaljske kugle i razlicite društvene sredine.

Svaki put kad dolazi do vojnog osvajanja dolazi i do iskorenjivanja, i u tom smislu osvajanje je skoro uvijek zlo. Iskorenjivanje je najmanje kada su osvajaCi selite- lji koji se nastanjuju u osvojenoj zemlji, mešaju se sa stanovništvom i sami puštaju koren. Takav je bio sluCaj Helena u GrCkoj, Kelta u Galiji, Mavara u Spaniji. Ali kad osvajaC ostaje stranac na teritoriji Ciji je postao vla- snik, iskorenjivanje je skoro smrtna bolest za pokore- na stanovništva. Ono doseže najviši stepen kad se vrše masovna progonstva, kao u Evropi koju je okupirala NemaCka ili u okuci Nigera, ili kada se grubo zabranjuju svi lokalni obiCaji, kao u delovima Okeanije koje su zapo- seli Francuzi, (ako je verovati Gogenu i Alenu Zerbou).

Cak i bez vojnog osvajanja snaga novca i ekonom- ske nadmoci mogu u tolikoj meri nametnuti strani uti- caj da bude izazvana bolest iskorenjivanja.“

(Citirano iz: Simona Vej: Ukorenjivanje, prevela: Mirjana Vukmirovic, Beograd: Bigz, 1995, str. 53-54)

Hana Arent

[Kako počinju revolucije], 1963.

„ZnaCajna osobina uspješnih revolucija u našem vijeku je da one govore jezikom nužnosti i da završavaju u strahovladi. VeliCanje nasilja poCiva na nužnosti, Ciju stvar revolucionari navodno zastupaju i razvijaju, a samu nužnost danas tako vjerniCki poštuju kao nekada slobodu, pri Cemu još nijednom otad nisu više imali potrebu da u novom božanstvu uvaže veliku, sveprinudnu moC, koja prema Rusoovim rijeCima „prisiljava ljude na slobodu“. Tako smo na našu žalost doživjeli da stvar slobode može biti bolje uređena u zemljama u kojima uprkos još tako gnusnim politiCkim prilikama revolucija nikada nije izvršena, i da su sama građanska prava katkad bolje rešena u zemljama u kojima je revolucija krvavo poražena nego tamo gdje je revolucija prividno pobijedila, tj. gdje nije završila u kontrarevoluciji ili restauraciji, ma koliko da nije postigla svoj prvobitni cilj.

Na ovo pitanje iz bliže prošlosti koja se protežu do danas, još Cemo se vratiti. Međutim, sada se moramo okrenuti ljudima koje sam, za razliku od kasnijih pro- fesionalnih revolucionara, nazvala ljudima revolucije, da bi smo stigli bar do nekog privremenog razumije- vanja principa kojima su se rukovodili u svom djelo- vanju i koji su utisnuti u njihov jezik. Pri tome unaprijed moramo biti naCisto s tim da su ovi principi predrevo- lucionarne prirode i da u njima nikakvu ulogu ne igra socijalno pitanje koje je izbilo iz revolucije. U istoriji vjerovatno uopšte nema revolucije koju nisu spontano vodile mase siromašnih, kao što isto tako ni jedna revo- lucija nije nastala iz puke provale nezadovoljstva ili komplota zavjerenika. Uopšte bi se moglo reci da revo- lucije nisu moguce tamo gdje je autoritet postojece države bar u nekoj mjeri neokrnjen, što u modernim odnosima znaCi da su policija i armija pouzdani. Znak pravih revolucija je da one u svojim poCetnim stadijima protiCu lako i relativno bez krvi, da im vlast skoro pada u krilo, a razlog za to je što su one uopšte moguce jedino tamo gdje se vlast valja po ulici i gdje je autoritet posto- jeceg režima beznadežno diskreditovan. Revolucije su rezultat politiCkog propadanja jedne države, one nikada nisu njegov uzrok.“

(Citirano iz: Hana Arent: O revoluciji: Odbrana javne slobode, preveo: Božidar Sekulic, Beograd: Filip Višnjic, 1991, str. 98)

Suzan Zontag

[O cutnji i Hegelovoj filozofiji], 1971.

„Sutnja predstavlja umjetnikov krajnji nagovještaj koji se tiCe drugog svijeta: s pomocu šutnje umjetnik se izbavlja od robovanja svijetu koji se javlja kao patron, stranka, potrošaC, suparnik, arbiter i nagradilac nje- govih djela.

///

Međutim, šutnja ne postoji u doslovnom smislu, kao doživljaj publike. Jer to bi znaCilo da promatraC nije bio svjestan nikakve pobude ili da nije bio kadar reagirati. A to se ne može dogoditi; niti je programatski izvodljivo.

///

Iza zahtjeva za šutnju leži želja za opažajnim i kultur- nim odricanjem obaveza. U svojoj najhrabrijoj i naj- ambacioznijoj verziji, zagovor šutnje izražava mitski nacrt totalnog oslobađanja.

///

Sutnja se Cesto primjenjuje kao magijski ili mime- tiCki postupak u represivnim društvenim odnosima, …

///

Mi moramo uništiti kontinuitet (koji je zajamCen psihološkim pamCenjem) na taj naCin što Cemo iCi do kraja svake emocije ili misli. A za kraj, ono što slijedi (bar za neko vrijeme) jeste šutnja.

///

Ljudska biCa, koja nisu ni lutka ni anđeo, ostaju smještena unutar carstva jezika.

///

Ljudska biCa su toliko „pala“ da moraju poCeti od najjednostavnijeg jeziCnog Cina: od imenovanja stvari.

///

Doista, može se tvrditi da Ce šutnja vjerovatno ostati održljiva predožba za modernu umjetnost i svijest jedino ako se organizira sa znatnom gotovo sistematskom ironijom.

///

Hegel je možda uCinio najznaCajniji pokušaj da iz filozofije stvori postreligijski vokabular koji bi imao vlast nad bogatstvima strasti, nad vjerodostojnošCu i emotivnom prikladnošCu skupljenim u religijskim voka- bular. Međutim, najzanimljiviji njegovi sljedbenici neprekidno su potkopavali apstraktni metareligijski jezik u kome je on ostavio svoju misao i umjesto toga usredotoCili na specifiCne i društvene i praktiCne pri- mjene njegove revolucionarne forme procesualnog mišljenja i historicizma. Hegelov neuspjeh leži kao golemi uznemirujuCi, rashodovani brod preko intelek- tualnog pejsaža. I niko nije bio dovoljno velik, dovoljno pompezan, energiCan da poslije Hegela ponovo preuzima taj isti zadatak.

///

Ukoliko je Hegelov sustav bio tada istinit, on je dovršio filozofiju.Međutim, historija se nije zaustavi- la. Samo vrijeme je pokazalo da je hegelijanizam kao sustav propao, mada ne i kao metod (kao metod, proširen u sve znanosti Covjeka, on je potvrdio i pružio najširi pojedinaCni, intelektualni impuls u cilju uCvršCivanja povijesne svijesti).

Poslije Hegelova napora ovo traganje za vjeCnim – jedno tako zamamni i neminovni manir svijesti – stajalo je sada, kao osnova filozofijskog mišljenja, razotkri- veno u svom svojem patosu i djetinjastosti. Filozofija se izmetnula u staromodnu fantaziju uma, kao dijela provincijalizma duha i djetinjstva Covjeka.“

(Citirano iz: Susan Sontag: Stilovi radikalne volje, preveo: Mario Sušak, Zagreb: Mladost, 1971, str. 10, 12-3, 20, 22, 25, 26, 34, 66, 72)

Ajn Rend

[Filozofija nam je svima potrebna], 1974.

„Vi možete – poput veCine ljudi – da tvrdite da na vas filozofija nikada nije imala nikakav uticaj. Zamo- lila bih vas da proverite tu vašu tvrdnju. Da li ste ikad pomislili ili izrekli neku od sledeCih reCenica? „Nemoj da si toliko siguran – niko ne može da bude siguran u bilo kojoj stvari.“ To shvatanje ste preuzeli od Dejvida Hjuma (i mnogih, mnogih drugih), Cak iako možda nikad niste ni Culi za njega. Ili: „To je možda tako teorijski, ali ne važi u praksi.“ To ste preuzeli od Platona. Ili: „To je naopaka, ali ljudska rabota, u ovom svetu niko nije savršen.“ To ste preuzeli od Avgustina. Ili: „To je možda istinito za tebe, ali ne i za mene.“ To ste preuzeli od Vilijama Džejmsa. Ili: „Ne mogu mu pomoCi.

Niko mu ne može pomoci.“ To ste preuzeli od Hegela. Ili: „Ne mogu to da dokažem, ali osecam da je istinito.“ To ste preuzeli od Kanta. Ili: „To je logiCno, ali logika nema veze sa stvarnošcu.“ To ste preuzeli od Kanta. Ili: „To je zlo, zato što je sebiCno.“ To ste preuzeli od Kanta. Da li ste Culi kada moderni aktivisti kažu: „Prvo delaj, posle razmišljaj“? To su preuzeli od Džona Djuija.

Neki ce možda da odgovore: „Naravno da sam sve to rekao u razliCitim prilikama, ali ne moram da u sve te stvari verujem sve vreme. To je možda bilo istinito juCe, ali nije istinito danas.“ To su preuzeli od Hegela. Možda ce reci: „Konzistentnost je bauk malih umova.“ To su pre- uzeli od jednog stvarno malog uma, Emersona. Možda ce reci: „Ali, zar ne možemo da pravimo kompromise i da pozajmljujemo razliCite ideje iz razliCitih filozofija u zavisnosti od trenutnih potreba?“ To su preuzeli od RiCarda Niksona – koji je to preuzeo od Vilijama Džejmsa.

Sada se upitajte: ako vas ne interesuju apstraktne ideje, zbog Cega se (kao i svi ostali) osecate prinuđenim da ih koristite? Stvar je u tome da su apstraktne ideje pojmovna objedinjavanja koja supsumiraju nebrojivo mnoštvo konkretnih stvari – i da bez apstraktnih ideja ne biste bili sposobni da se bavite konkretnim, posebnim, stvarnim životnim problemima. Bili biste u poziciji novorođenCeta, za koga je svaki predmet jedinstvena, neuporediva pojava. Razlika između njegovog i vašeg mentalnog stanja leži u broju pojmovnih objedinjavanja koje je izvršio vaš um.

Nemate izbora u vezi nužnosti objedinjavanja vaših posmatranja, vašeg iskustva, vašeg znanja u apstraktne ideje, tj. u principe. Vaš jedini izbor je u tome da li ce ovi principi biti istiniti ili lažni, da li ce predstavljati vaša svesna, racionalna uverenja – ili zbir nasumiCno izvuCenih pojmova o Cijem poreklu, ispravnosti, kon- tekstu i posledicama ne znate ništa, pojmova koje biste vrlo Cesto odbacili kao vruc krompir kada biste to znali.

Međutim, principi koje (svesno ili nesvesno) prihva- tate mogu međusobno biti u sukobu ili kontradikciji; i oni moraju da se objedine. Ko ih objedinjava? Filozofija. Filozofski sistem je jedinstveno gledište o egzistenciji. Kao ljudsko bice, vi nemate izbora u vezi toga da li vam je potrebna filozofija. Vaš jedini izbor je u tome da li cete vašu filozofiju definisati putem svesnog, racio- nalnog, disciplinovanog misaonog procesa i skrupu- loznim logiCkim promišljanjem – ili cete pustiti da vaše nesvesno akumulira gomilu produkata neispravnog zakljuCivanja, pogrešnih generalizacija, neodređenih kontradikcija, nesvarljivih slogana, neartikulisanih želja, sumnji i strahova, nabacanih sluCajno na jedno mesto, ali objedinjenih od strane vašeg nesvesnog u neku vrstu polovne filozofije i spojenih u jedno, posto- jano breme: samo-sumnju, poput kugle i lanaca koji stoje na mestu gde treba da izrastu krila vašeg uma.“

(Citirano iz: Ejn Rend: „Cemu još filozofija“, preveo: Borislav Ristic, Katalaksija, www.katalaksija.com)

Žana Herš

[Zadatak filozofije], 1992.

„Danas je, dakle, osnovni zadatak filozofije da za predmet svoje refleksije uzme metode i pojmove nauka koje imaju za objekt prouCavanje prirode ili ljudskih bica, društva ili istorije. Potrebno je da filo- zofija dostigne razumevanje dovoljno da bi izvršila osvetljujuci uticaj na naCin njihovog samorazumevanja i takođe na predstavu koju o tome imaju ljudi koji se ne bave naukom. Problemi philosophiae perennis moraju se ponovo postavljati u drugom obliku. Istina mora da obnovi svoj kontakt sa biCem i da opet postane presudna za slobodu. ObavezujuCi rezultati i jasan govor nauka ne smeju da pomraCe smisao poslednjih pitanja koja postavlja Covek-filozof, niti da iz zastru rešenja koja to nisu. Takođe, i doživljeno vreme kolektivne ili pojedi- naCne istorije mora ponovo da zadobije smisao i težinu za Coveka koji otkriva u tom doživljenom vremenu sadašnjost, između prošlosti i buduCnosti, što mu omoguCuje egzistencijalno tumaCenje istine i slobode, jer sve prolazi ali istovremeno i ostaje. Ljudsko vreme se odnosi na nešto što „koraCa ukoso kroz vreme“ (Jaspers: Quer zur Zeit) – inaCe, ono više nije vreme. Mnogo se govori o istoriji. Ko kaže „istorija“, kaže takođe i „smisao istorije“ – smisao koji mi pokušavamo da išCitamo iz nje ili da joj ga damo. InaCe ona nije nikakva istorija, nego samo jedno nizanje epoha i vre- mena. Ali brojni su danas oni koji traže apsolut u istoriji pretendujuCi da poznaju cilj istorije u vremenu. Takvo apsolutizovanje relativnog ukazuje uvek da je odnos sa transcendentnim apsolutom raskinut.

Covekova sudbina je danas ugrožena na razne naCine. Mnogi savremenici nasluCuju tu ugroženost i bez po- znavanja filozofske tradicje kioja bi im mogla pomoCi da se odupru tim pretnjama. Ova knjiga bi želela da bude uvod u velike mislioce iz prošlosti koji su se, svaki na svoj naCin, trudili – sa mnogo umnosti i slobode – da rasvetle neiscrpne probleme našeg ljudskog bivstvo- vanja, da ih razumeju, da ih preuzmu na sebe i da ih vole. Jer bez tih problema, koje bismo Cesto hteli da zaboravimo ili potisnemo, ni ne bismo bili ljudska bica: ne bismo imali ni mogucnost ni obavezu da postanemo slobodna i odgovorna bica. Tu Cinjenicu da imamo takvu mogucnost i obavezu najbolje otkrivamo kroz mnogobrojne naCine filozofskih Cuđenja.“

(Citirano iz: Žana Herš: Istorija filozofije – filozofsko čuđenje, preveli: Frida Filipovic i Miodrag Radovic, Novi Sad: Svetovi, 1998, str. 385-6)

– Savremena feministička teorija –

Doroti Dinerstin

[Druga strana roditeljstva], 1976.

„TaCno je, dakle, da smo rođeni smrtni i od žene. Ali, taCno je i to da smo rođeni bez znanja o obe ove Cinjenice. Naš stav prema svakoj od njih, kao i o vezi među njima, zavisi od onog što se desi pre nego što ih otkrijemo. Zena je sada središte naše ambivalentnosti prema telu ne zato što ga ona rađa vec zato što se o njemu stara pošto je rođeno. Ta promenljiva Cinjenica daleko je važnija, jer utiCe na našu svest u ranijoj, manje racionalnoj, fazi razvoja u kojoj utisci ostavljaju dubljeg traga i u kojoj sa tom Cinjenicom pokušavamo da izađemo na kraj mnogo pre no što možemo da nauCimo, ili Cak da se zapitamo, odakle dolaze bebe.

Kada iskljuCiva dominacija žene nad tek rođenim telom bude ukinuta, žena više nece biti specijalno pogodna za ulogu prljave boginje, žrtvenog jagnjeta i idola istovremeno, kvazi ljudskog bica prema kome nemamo obavezu da uložimo bolni napor da bismo je kontinuirano sagledavali i videli u celosti. Kada se jednom odreknemo tog lakog rešenja, moracemo da pokušamo da pomirimo, i neposrednije iživimo, suprotstavljena oseCanja prema telesnom sa kojima se sada suoCavamo sporadiCno, negirajuCi život. To Ce nas sa svoje strane naterati da svesnije prihvatimo smrt i promeniti ne samo znaCenje smrti, veC odnos smrti prema životu kao i znaCenje samog rođenja. Zbog Cinjenice da Ce naš rani kontakt sa muškarcem biti veCi, uloga muškarca u stvaranju tog novog života ranije Ce nam postati stvarna i u skladu s tim dublje usađena u naše biCe nego što je sada sluCaj. Ta zaokružena komplementarnost muškarca i žene u rađanju dece ka kojoj svi sve vreme težimo – komplementarnost koja poCiva na obostranoj svesti o oseCanju koje bi samo vrsta koja je maštovita, misaona i okrenuta svrsishodnom rađanju mogla da poželi – poCeCe za nas da ulazi u stabilan fokus. Zena i muškarac Ce konaCno poCeti uravnoteženo da dele i zasluge i krivicu zbog rađanja smrtnog tela.

Sto se tiCe naših odnosa među polovima, suština je u tome da Cemo postati podjednako svesni smrtnosti i rođenja naspram prethodne emotivne pozadine Cija je priroda odluCujuCa u uticaju koji oni vrše; ali i da je uloga žene u toj pozadini, a samim tim i znaCenjska veza između smrtnosti i materinskog tela, sada otvore- na za radikalnu promenu.“

(Citirano iz: Doroti Dinerstin: Sirena i minotaur- odnos među polovima i Ijudska nelagodnost, prevela: Dragana Starcevic, Beograd: Feministicka 94, 2000, http://www.womenngo.org.yu/sajt/sajt/femini- sticka94/sirena/sadrzaj.htm)

Kerol Pejtmen

[Jednakost pred zakonom], 1988.

„Da bi tvrdnja o građanskom društvu kao poretku univerzalne slobode bila uverljiva, žene su u njega morale biti ukljuCene kroz ugovor, kroz Cin koji istovremeno oznaCava slobodu i konstituiše patrijarhalno pravo. Percipiranje žene (potCinjavanja, pola) i jedinke (slobode, roda) kao alternativa a ne kao dve nerazdvojive sfere građanskog društva, nalazi se u pozadini znaCajnog istorijskog zaokreta u feministiCkoj argumentaciji. Pravosudna jednakost i zakonska reforma, toliko bitne za doktrinu ugovora (i koje, suprotno utisku koji se neguje na raznim stranama, još nisu potpuno ostva- reni), danas se bez razlike vide kao stvar žena koje se ponašaju kao muškarci. Pravo glasa i novije reforme, kao što su uCešce žena u porotama, jednake plate i antidiskriminacioni zakoni, reforme zakona o braku i zakona o silovanju, dekriminalizacija prostitucije, sve se to vidi kao nešto što omogucava ženama da postanu građani poput muškaraca i poput njih vlasnice svojine nad sopstvenom liCnošcu. Istorijski gledano, ta forma argumentacije je neuobiCajena. Vecina feministkinja je doskora tražila građansku jednakost, oCekujuci da ce toj jednakosti dati specifiCan izraz kao žene.

Tu pretpostavku savremene feministkinje Cesto pos- matraju kao još jednu ilustraciju nesposobnosti svojih prethodnica da prevaziđu sopstvenu uronjenost u pri- vatnu sferu, i kao znak da su feministkinje u prošlosti jednostavno usvajale patrijarhalno pozivanje na prirodnost polne razlike. Svakako, time što zahtevaju reevaluaciju (privatnih) zadataka koje obavljaju žene, kada se u modernom patrijarhatu ono što se smatra „građanskim statusom“ i „radom“ odvija u građanskom muškom svetu, feministkinje traže nešto što ne može biti dato. Pa ipak, kad su feministkinje u prošlosti tražile pravosudnu jednakost i priznanje kao žene, i izjavlji- vale da je ono što rade kao žene u privatnoj sferi deo njihovog građanskog statusa, one su se hvatale ukoštac s politiCkim problemom izražavanja polne razlike, a one nisu pokušavale da poreknu politiCki znaCaj ženskosti. Njihovo shvatanje odnosa između privatnog i javnog možda se razlikovalo od shvatanja današnjih femi- nistkinja, ali percepcija podele izmedu privatnog i javnog (građanskog) kao politiCkog problema jeste skorašnji fenomen, omoguCen, možda, tek pošto je znaCajna mera građanske jednakosti veC bila izvojevana.

Posle više od jednog veka zakonskih reformi žene se nalaze blizu pravosudne jednakosti s muškarcima, a skoro svi ostaci coverture su otklonjeni, ali muškarci, kao pol, i dalje raspolažu velikom moCi, a stekli su i neke nove prednosti, na primer, kao oCevi. Taj problem naglašava Citav niz „rodno neutralnih“ reformi sprove- denih tokom poslednjih desetak godina. Te reforme omoguCavaju ženama da uživaju jednake moguCnosti, da se zapošljavaju na svim plaCenim poslovima, da slo- bodno sklapaju ugovore, ugovarajuCi bilo šta od svojine nad sopstvenom liCnošCu, i da naporedo s muškarcima „biju Venerine bitke“. Ali, istovremeno je na radnim mestima otkriveno „seksualno uznemiravanje“, a polna podela rada je ostala skoro netaknuta, osim tamo gde muškarci koriste antidiskriminacione zakone da bi se zaposlili na malobrojnim visokostatusnim poslovima koji su svojevremeno bili rezervisani za žene. Ekonomska situacija žena njih i dalje stavlja u podređen položaj u sluCaju okonCanja braCnog ugovora, a seksualnost i sek- sualna sloboda su podvedene pod „polni Cin“, postajuci tako deo kapitalistiCke industrije seksa, koja muškar- cima obezbeđuje nove forme pristupa ženskom telu.“

(Citirano iz: Kerol Pejtmen: Polni ugovor, preveo: Ranko Mastilo- vic, Beograd: Feministicka 94, 2001, http://www.womenngo.org.yu /sajt/sajt/feministicka94/pejtman/sadrzaj%20pejtman.htm)

Drusila Kornel

[Protiv formalne jednakosti], 1998.

„Pravo na imaginarni domen izvodi nas iz hijerarhij- skih definicija sopstva, bez obzira da li su te definicije ustanovljene klasom, kastom, rasom ili rodom. Sloboda da sebe kreiramo kao polna bica, kao osecajne i umne liCnosti, leži u srcu ideala koji nazivam imaginarnim domenom. Bez njega necemo moci da delimo svu uzvišenost života. Reci da imaginarni domen pred- stavlja jedno pravo znaCi reci da sloboda da budemo ono što jesmo i uCestvovanje u sveukupnosti života nisu proizvoljna želja, vec suštinsko pravo svake liCnosti. Imaginarni domen nam takođe može pomoci da odgovorimo na goruce politiCke i etiCke probleme prostitucije, gej i lezbejskog braka, usvajanja, repro- duktivnih prava, novih tehnologija i pokreta za prava oCeva. Pored toga, on nam pruža i jedan nov naCin ukljuCivanja problema žena u međunarodni program ljudskih prava.

FeministiCki zahtev za formalnu jednakost nesumn- jivo nam je otvorio vrata mnogih profesija koje su nam ranije bile nedostupne, i taj impresivni rezultat treba da bude priznat. Ali, mnoge žene su i dalje nezado- voljne što moraju da pokazuju da su iste kao muškarci, iako su lišene sistema podrške koji stoji na raspolagan- ju mnogim muškarcima. Profesionalna jednakost za mnoge žene znaCi žrtvovanje ljubavi i porodiCnog života. Neke feministkinje koje se zalažu za formalnu jednakost ignorišu realnost da „srca“ i dalje pate, bez obzira na nove moguCnosti koje se otvaraju ženama.

Cini se da je jednostavan odgovor na to pitanje širenje socijalnih službi za žene, službi koje bi omoguCile jed- nake radne moguCnosti bez žrtvovanja bilo emotivnog života, bilo zdravlja. Ali, kao što su nam pokazala socija- listiCka društva, prosto pružanje socijalnih usluga ženama ne pruža šansu da uCestvuju u bogatstvu života. Briga za decu može osloboditi žene iznurujuCeg optereCenja na radnom mestu i istovremenog preuzimanja pune odgovornosti za muževe i decu, i veCina socijalistiCkih država je ženama obezbedila osnovne socijalne usluge. Za one među nama kojima je nega dece svakodnevni problem, takvo državno organizovana dnevna briga, uz razumnu cenu, predstavljala bi znaCajan dobitak. Te pogodnosti su, ipak, bile pružane zato što su žene bile potrebne i kao majke i kao radnice. Te pogodnosti i socijalne usluge menjale su se u skladu s potrebama državne birokratije zato što nisu pružane radi poveCanja slobode žena, veC kao podrška državi. Tako su, na primer, u socijalistiCkim zemljama, kad god bi državi trebalo više dece, žene gubile pravo na pobaCaj, ali kad bi država htela da smanji rast populacije, žene su to pravo ponovo dobijale.“

(Citirano iz: Drusila Kornel: U srcu slobode: Feminizam, pol i jednakost, preveo: Ranko Mastilovic, Beograd: Centar za ženske studije, 2002, str. 9-10)

Džudit Batler

[Pitanja feminizma na početku 21. vijeka], 2004.

„Nisam sigurna da je milenij bitan naCin obilježavanja vremena, niti zaista i povod za obilježavanja vremena feminizma. Međutim, uvijek je važno napraviti inven- turu stanja feminizma, Cak i kada je takav pokušaj refleksije neizostavno osujecen. Niko ne stoji na staja- lištu koje bi mu/joj pružilo globalni pregled feminizma. Niko ne stoji unutar definicije feminizma koja ce ostati neosporena. Mislim da je praviCno reci da feministice svuda potražuju supstancijalniju jednakost za žene i pravednije uređenje društvenih i politiCkih institucija. Ali, kako ulazimo u svaki od prostora gdje se razmatra šta to mislimo pod ovim i kako možemo djelovati, vrlo se brzo suoCavamo sa teškocama oko termina koje moramo upotrebljavati. Razlike se javljaju oko toga da li jednakost znaCi da muškarci i žene treba da budu tre- tirani kao međusobno zamjenjivi. Pokret Paritet u Francuskoj tvrdio da ova nije odgovarajuca ideja jedna- kosti, s obzirom na društvene nepovoljnosti koje žene trpe u trenutnim politiCkim okolnostima. Sigurno cemo se isto tako raspravljati i oko pravde i sredstava kojima se ona može postici. Je li ona isto što i „praviCan tret- man“? Ili je nešto zasebno u odnosu na koncepciju jedna- kosti? Sta je njen odnos prema slobodi? Koje se slo- bode žele, kako se vrednuju, šta da radimo sa ozbiljnim neslaganjima između žena po pitanju naCina definiranja seksualne i spolne slobode, i da li ta sloboda može dobiti smislenu međunarodnu formulaciju?

Dodajte ovim zonama sporenja i stalna pitanja o tome šta je žena, kako treba da izgovaramo ono „mi“, ko ga treba izgovarati i u ime koga? Izgleda da je feminizam u neredu, nesposoban da stabilizira termine koji omo- guCuju znaCajnost njegovog programa djelovanja. Kritike feminizma koje navode njegovu nepažnju spram pitanja rase i okolnosti globalnih nejednakosti koji uvje- tuju njegovu euro-ameriCku artikulaciju i dalje stavljaju u sumnju široku koalicijsku moC pokreta. U Sjedinjenim Državama, zloupotreba doktrine seksualnog uznemira- vanja na radnom mjestu od strane konzervativne desnice u njenim opuživaCkim istragama seksa na random mjestu predstavlja ozbiljan problem javnih odnosa za feministice na ljevici. Zapravo, onos između feminizma i ljevice trno- vita je stvar, pošto sada postoje oblici feminizma pro-biz- nis orijentacije koji se fokusiraju na aktualizaciju poduzet- niCkog potencijala žena i otimaju modele samoizražavanja od ranijeg progresivnog perioda pokreta.

Sve bi nas ovo moglo dovoditi do oCajavanja, ali ja vje- rujem kako su ovo neka od najinteresantnijih i najpro- duktivnijih neriješenih pitanja s poCetka ovog stoljeCa.“

(Citirano iz: Judith Butler: Raščinjavanje roda, prevela: Jasmina Husanovic, Sarajevo: Šahinpašic, 2005, str. 155-6)

[Napomena: naslovi u uglastim zagradama određuju bliže sadržaj preuzetog citatata i nisu dio orginalnog teksta]

3 – Literatura

– Knjige –

Arent Hana (Arendt, Hannah):

Izvori totalitarizma, Beograd: FeministiCka 94, 1998 O revoluciji (Odbrana javne slobode), Beograd: Filip Višnjic, 1991

Babic-Avdispahic, Jasminka: Etika, demokracija i građanstvo, Sarajevo: Svjetlost, 2005

Baret, Mišel (Barrett, Michele): Potčinjena zena (Problemi ma- rksističke analize feminizma), Beograd: RadniCka štampa, 1983 Batler, Džudit (Butler, Judith):

Gender Trouble (Feminism and the Subversion of Identity), New York&London: Routledge, 1999

Tela koja nesto znače (O diskurzivnim granicama „pola“), Beograd: Samizdat B92, 2001

Rasčinjavanje roda, Sarajevo: Sahinpašic, 2005 Bartki, Sanra Li (Bartky, Sandra Lee): Feminity and Domination (Studies in the Phenomenology of Oppression), New York&London: Routledge, 1990

Blagojevic, Marina: Mapiranje mizoginije u Srbiji: diskursi i prakse, Beograd: AZIN, 2000

Blekburn, Sajmon (Blackburn, Simon): Oksfordskifilozofski rečnik, Novi Sad: Svetovi, 1999

Bodrijar, Žan (Baudrillard, Jean):

O zavođenju, Podgorica/Priština: Oktoih/Grigorije Božovic, 1994 Simbolička razmena i smrt, Gornji Milanovac: DeCje novine, 1991 Savrsen zločin, Beograd: Beogradski krug, 1998 Bovoar, Simon de (Beauvoir, Simone de): Drugi pol, Beograd: Bigz, 1982

Cačinovic, Nadežda: U ženskom ključu (Ogledi iz kulturne teorije), Zagreb: Centar za ženske studije, 2000

Dinerstin, Doroti (Dinerstein, Dorothy): Sirena i minotaur. Odnosi među polovima i ljudska nelagodnost, Beograd: FeministiCka 94, 2000

Dokmanovic, Mirjana:

Rodna ravnopravnost i javna politika, Subotica: Zenski centar za demokratiju i ljudska prava, 2002

New World Order: uticaj globalizacije na ekonomska i soci- jalna prava žena, Subotica: Zenski centar za demokratiju i ljudska prava, 2002

Duhaček, Daša i Savic, Obrad (ur.): Zatočenici zla: zavestanje Hane Arent, Beograd: Beogradski krug/Zenske studije, 2002 Fuko, Mišel (Foucault, Michel):

Arheologija znanja, Beograd/Novi Sad: Plato/IK Zorana StojanoviCa, 1998

Istorija seksualnosti, Beograd: Prosveta, 1988 Nadzirati i kažnjavati: nastanak zatvora, Sremski Karlovci/Novi Sad: IK Zorana StojanoviCa

Geri, En i Persal, Merilin (Garry, Ann/ Pearsall, Marilyn) (ed.): Women, Knowledge, and Reality (Explorations in Feminist Philosophy), New York & London: Routledge, 1996 Gidens, Entoni (Giddens, Anthony): Odbegli svet, Beograd: Stubovi kulture, 2005

Glajhauf, Ingeborg (Gleichauf, Ingeborg): Ich will verstehen (Geschichte der Philosophinnen), Munchen: dtv, 2005

Hannah Arendt, Munchen: dtv, 2000 Goldman, Ema (Goldman, Emma): Anarhizam i femi- nizam, Beograd: FeministiCka 94, 2000

Hagengruber, Rut (Hagengruber Ruth): Klassische philosophische Texte von Frauen, Munchen: dtv, 1999

Hart, Kevin: Postmodernism (A Beginner’s Guide), Oxford: One world, 2004

Hegel, G.V.F.: Fenomenologija duha, Bigz, Beograd, 1974 huks, bel (hooks, bell): Feministička teorija: od margine ka centru, Beograd: FeministiCka 94, 2006

Herš Zana (Hersch, Jeanne): Istorija filozofije (Problem čuđenja), Novi Sad: Svetovi, 1998

Kor, Filip (Core, Philip): Kemp – laz koja govori istinu, Beograd: Rende, 2003

Kornel, Drusila (Cornell, Drucilla): U srcu slobode (Femi- nizam, pol i jednakost), Beograd: Centar za ženske studije, 2002 Kožev, Aleksandar (Kojeve, Alexandre): Kako čitati Hegela, Sarajevo: Svjetlost/Veselin Masleša, 1990

Kuba, Li i Koking, Džon (Cuba, Lee&Cocking, John): Metodologija izrade naučnog teksta (Kako se pise u drustvenim naukama), Podgorica/Banja Luka: CID/Romanov, 2004

Laertije, Diogen: Zivoti i misljenja istaknutih filozofa, Beograd: Bigz, 1973

Mejer, Ursula (Meyer, Ursula I.): Einftihrung in die femi- nistische Philosophie, Munchen: dtv, 1997

Mejer, Ursula i Benet-Fale, Hajdmari (Meyer, Ursula I. und Bennent-Vahle, Heidmarie): Philosophinen-Lexikon, Leipzig: Reclam, 1997

Micic, Zagorka: Fenomenologija Edmunda Huserla, Novi Sad: Književna zajednica, 1988

Mid, Margaret (Mead, Margaret): Spol i temperament u tri primitivna drustva, Zagreb: Naprijed, 1968

Mil, Džon Stjuart i Tejlor Herijeta (Mill, John Stuart & Taylor Mill, Harriet): Rasprave o jednakostipolova, Beograd: Filip VišnjiC, 1995

Mišel, Andre (Michel, Andree): Feminizam, Beograd: Plato/Zenske studije, 1997

Merlo – Ponti, Moris (Merleau – Ponty Maurice): Fenomeno- logija percepcije, Sarajevo: Veselin Masleša, Svjetlost, 1990

Nedovic, Slobodanka: Savremeni feminizam (Polozaj i uloga zene u porodici i drustvu), Centar za unapređenje pravnih studija/CESID, Beograd, 2005 Papic, Zarana i Sklevicky, Lydia (ur.): Antropologija žene, Beograd: Biblioteka XX vek, Knjižara Krug, Centar za ženske studije, 2003

Papic, Zarana:

Feministička teorija: Polnost i kultura (Telo i znanje u soci- jalnog antropologiji), Beograd: Biblioteka XX vek/Cigoja štampa, 1997

Pejtmen, Kerol (Pateman, Carol):

Polni ugovor, Beograd: FeministiCka 94, 2001 Zenski nered: demokracija, feminizam i politička teorija, Zagreb: Zenska infoteka, 1998

Petrovic, Ružica: Filozofija utehe Ksenije Atanasijevic, Beograd: Pešic i sinovi, 2004

Pizan, Kristina de (Pizan, Christine de): Grad žena, Beograd: FeministiCka 94, 2003

Platon: Gozba, Beograd: Bigz, 1994 Meneksen, Beograd: Rad, 2001

Prehtel, Peter i Bukhard, Franc-Peter (Prechtl, Petar und Burkhard, Franz-Peter) (Hg.): Metzler Philosophie Leksikon (Begriffe undDefinitionen), Stuttgart/Weimar: J.B. Metzler, 1999 Rend, Ajn (Rand, Ayn): Capitalism: The Unknown Ideal, New York: Penguin, 1970

Ricer, Džordž (Ritzer, George): Suvremena sociologijska teorija, Zagreb, Nakladni zavod Globus, 1997

Savic-Rebac, Anica: Helenski vidici, PanCevo: Mali Nemo, 2004 Sen-Simon i Furije, Sarl: Izbor iz djela (Saint-Simona i Fouriera), Beograd: Kultura, 1952

Tokvil, Aleksis (Tocqueville, Alexis): O demokratiji u Americi, Sremski Karlovci/Novi Sad: IzdavaCka knjižarnica Zorana Stojanovic, 2002

Tuana, Nensi (Tuana, Nancy): Woman and the History of Philosophy, St. Paul: Paragon House, 1992

Vej, Simona (Weil, Simone): Ukorenjivanja, Beograd: Bigz, 1995

Vulf, Virdžinija (Woolf, Virginia): Sopstvena soba, Beograd: Plavi jahaC, 2003

Vulstonkraft, Meri (Wollstonecraft, Mary): Odbrana prava žena, Beograd: Filip Višnjic, 1994

Zontag, Suzan (Sontag, Susan): Stilovi radikalne volje, Zagreb: Mladost, 1971

– Časopisi i elektronski izvori –

Aleksander, Patriša (Alexander, Patricia) i Bejdan, Seli (Baden, Sally): „ReCnik makroekonomije iz rodne perspek- tive“; Globalizacija, http://www.globalizacija.com

Babic-Avdispahic, Jasminka: „FeministiCka etika, trans- formacija i odgovornost“, Patchwork, br. 1-2, 2003, (11- 23) Boler, Megan: „Emocije i obrazovanje: feministiCka ped- agogija“, Kolo, br. 2, 2003, http://www.matica.hr/Kolo/ kolo0203.nsf/AllWebDocs/Boler

Bosanac, Gordana: „Blaženka Despot – prva žena koja se bavila filozofijskim promišljanjem feminizma u nas“, Kruh i ruže, br. 16, 2003, http://www.zinfo.hr/hrvatski/stranice/ izdavastvo/kruhiruze/kir16/16despot.htm

Božinovic, Neda: „Nekoliko osnovnih podataka o ženskom pokretu u Jugoslaviji“, http://www.womenngo.org.yu/content/ blogcategory/28/61/

Brajdoti, Rozi (Braidotti, Rosi): „Politika ontološke razlike“, Zenske studije, br. 1,1985, http://www.zenskestudie.edu.yu/ pages/zenskestudije/zs_s1/brajdoti.html

Derida, Žak (Derrida, Jacques): „Polna razlika, ontološka razlika (Geschlecht I), Zenske studije, br. 11/12, 2000, http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/zs_11/ 4003DeridaG1.html

„Koreografija“, Zenske studije, br. 11/12, 2000 http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/zs_11/ 4001DeridaKOK.html

Dojčinovic-Nešic, Biljana: „Ginokritika: istraživanja ženske književne tradicije“, Zenske studije, 5-6, 1996, http:// www.zenskestudie.edu.yu/pages/zenskestudije/zs_s5/ginokrit.html The Female Cutting Education and Networking Project, www.fgmnetwork.org

Frauen in der Philosophie, www.philosophinnen.de i www.philosophenlexikon.de

Galic, Branka i Geiger, Marija: „Valorizacija ženskog: rodni aspekti odnosa spram okoliša“, Sociologijska ekologija, br. 4, 2006, (339-353)

Geiger, Marija: „Ekološke i rodne kontroverze geneze“, Socijalna ekologija, br. 4, 2006, (235-252)

Grebo, Zlata: „Ravnopravnost žene – dio borbe za socija- listiCko društvo“, Patchwork, br. 1-2, 2003, (135-145)

Gros, Elizabet (Grosz, Elizabeth): „Ontologija i dvosmis- lenost (Deridina politika polne razlike)“, Zenske studije, br. 11 i 12, 2000, http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/ zenskestudije/zs_11/4006Gros.html

Haravej, Dona (Haraway, Donna): „Manifest kiborga“, Zenske studije, br. 2-3, 1995, http://www.womenngo.org.yu/ sajt/sajt/izdanja/zenske_studije/zs_s2/kibor.html

Herš, Zana (Hersch, Jeanne) – intervju, Sic at Non, 1996, www.cogito.de/sicetnon/artikel/dialog/interv.htm Herš, Zana o ljudskim pravima http://www.droitshumains.org/Hersch/00Hersch.htm Hipatija (Hypathia), http://www.msu.edu/~hypatia/ huks, bel (hooks, bell) – biografija i bibliografija: http://www.allaboutbell.com/

Inter-Parliamentari Union (IPU), „Women in Parliaments“, 2007, http://www.ipu.org/wmn-e/world.htm

International Association of Feminist Philosophers (IAPh)

http://www.iaph-philo.org/start.html International Council of Women, www.icw-cif.org Irigaraj, Lis (Irigaray, Luce): „Spekulum – svaka teorija subjekta je uvijek prilagođavana „muškom““, Zenske studi- je, br. 1, 1985, http://www.zenskestudie.edu.yu/pages/ zenskestudije/zs_s1/lis.html

Ivekovic, Rada: „Luce Irigaray: govoriti nikad nije neu- tralno (Ili: psihoanaliza filozofije i psihoanalize)“, Filozofski godi{njak, br. 3, 1990, (188-236)

Klacer, Elizabet (Klatzer, Elizabeth): „Pregled pojedinih inicijativa za rodno osetljive budžete u Evropi“, Globalizacija, http://www.globalizacija.com

Klages, Meri (Klages, Mary): „Queer teorija“, www.labris.org.yu

Klintok, En Mek (Clintock, Anne McClintock): „Geneaologija imperijalizma“, Treci program, br. 125-126, 2005, (130-161) Kotkina, Zoja (Khotkina, Zoya): „Ženski pokret u Rusiji: juCe, danas i sutra“, Globalizacija, http://www.globalizacija.com Mardok, Ajris (Murdoch, Iris) – biografija i bibliografija http://fass.kingston.ac.uk/research/centres/Iris_Murdoch

Mekelroj,Vendi (McElroy, Wendy): „Mizesova zaostavština feminizma“, Katalaksija, http://www.katalaksija.com

Mlađenovic, Lepa: „50 godina Drugog pola Simon de Bovoar“, 1999, http://www.womenngo.org.yu/component/ option,com_wrapper/Itemid,118/

Mohanti, Candra Talpade (Mohanty, Chandra Talpade): „Pod pogledom Zapada: feministiCko uCenje i kolonijalni diskursi“ i „Ponovno promišljanje „Pod pogledom Zapada“: feministiCka solidarnost i antikapitalistiCke borbe“, Treci program, br. 125-126, 2005, (161-192), (205-243) Moranjak-Bamburac, Nirman:

„Tematizacija feministiCke kritike u bosanskim uslovi- ma“, http://www.ifbosna.org.ba/bosanski/dokumenti/rodna/ 94novi/index.html

„RetoriCke strategije feministiCkog diskursa“, Fluminensia, br. 1-2, 2004,(137-155)

Nadoti, Marija (Nadoti, Maria): „Cvor nadmoci belaca“, intervju sa bel huks, http://www.womenngo.org.yu/pub- likacije-azc/femsveske/FS_S11/BELHUKS.htm

Ong, Aiva (Ong, Aihwa): „Kolonijalizam i modernost: feministiCke re-prezentacije žena u nezapadnim društvima, Treci program, br. 125-126, 2005, (192-205)

Oraic Tolic, Dubravka: „Muška moderna i ženska post- moderna“, Kolo, br. 2, 2001, http://www.matica.hr/Kolo/ kolo0201.nsf/AllWebDocs/postm

Pekinška deklaracija i Platforma za akciju, http://www.fgenderc.com.ba/bh/pravni_okvir.html

Perovic, Drago (prir.):“Bibliografija djela Emanuela Levinas“, Odgovornost za Drugog (Aspekti Levinasove filozofije), Luča, br. 18-19, 2003, (222-296)

Salecl, Renata: „Žene kao simptom prava“, Zenske studi- je, br. 4, 1996, http://www.womenngo.org.yu/sajt/ sajt/izdan- ja/zenske_studije/zs_s4/salecl.html

Savic, Svenka: „Žena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistiCke upotrebe jezika“, http://www.e-jednakost.org.yu/ download/Kodeks_Svenka.pdf

Smiljanic, Vera/ Masnikosa, Jovanka i dr.: „Bibliografija feministiCki orijentisane psihološke literature sa anatocija- ma od 1960 do 1998. godine“, http://www.awin.org.yu/srp/ arhiva/bibliograf1.htm

Sorin, Ant (Soraine, Antu): „Lezbijska i queer etika“, Zarez, br. 106, 2003, http://www.zarez.hr/106/temabroja3.htm

Society for Women in Philosophy, SWIP, SAD, http://www.uh.edu/Ccfreelan/SWIP/

Spasic, Ivana: „Feminizam i sociologija svakodnevnog života“, Filozofija i drustvo, br. 22-23, , 2003, (151-169) Stanford Encycopledia of Philosophy, http://plato.stanford.edu Tornham, Sju: (Thornham, Sue): „Postmodernism and Feminism“, u: Stjuart Sim (ed.): The Routledge Companion to Postmodernism, New York: Routledge, 2005, (3-13)

Veseman, Dorete (Wesemann, Dorette): „Ženska prava“, Dadalos, http://www.dadalos.org/bih/frauenrechte/warum/ warum.htm

Vitig, Monika (Wittig, Monique): „Ona se ne rađa kao žena“, http://www.gay-serbia.com/teorija/2003/03-05-27-in-memoriam- monique-wittig

Zontag, Suzan (Sontag, Susan): „Ideja Evrope“, Odjek, br. 1-2, 2005, www.odjek.ba

 

Print Friendly